Ništa prizemnije i smešnije nije bilo ovih dana u, i onako farsičnoj javnosti, od pokušaja nekih zakulisnih krugova u Beogradu da optuže mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija za saradnju sa Milom Đukanovićem.
Ništa tragikomičnije od pokušaja da se optuži za izdaju čovek koji danima stoji prvi ispred desetina hiljada građana u Crnoj Gori koji u gotovo starozavetnoj bici brane svetinje Srpske pravoslavne crkve od naopake Đukanovićeve vlasti.
Teško da je išta grotesknije od napora nekih političko-medijsko-analitičarskih komesarčića da promene mišljenje Srba o mitropolitu Amfilohiju, koji danas, na Bogojavljenje, krštava našu decu u crnogorskoj reci Jordan.
Sve je to besmisleno.
Jasno je da nekim odmetnutim moćnicima, zamaskiranim centrima, plaćenim apelašima i kojekakvim lobistima itekako smeta mitropolit Amfilohije, koga Srbi u Crnoj Gori, gde se vodi velika bitka, gledaju i slušaju kao simboličnog vođu.
Jasno je i da mnogima smeta njegova neprikosnovenost, autoritet, uticaj, ugled u svetu, iskustvo, erudicija, obrazovanje, razložnost, neodustajnost i mudrost.
Napad na Amfilohija, kao na Lovćen
Sve je to jasno.
Ali, ne može se ići na mitropolita tim prljavim tabloidnim sabljama, maloumnim spekulacijama, izmišljotinama, tendecioznim logiciranjem…
Ne može se udarati Amfilohije, koji je i egzarh pećkog trona, politikantskim podmetačinama, falsifikovanim istorijskim paškvilama, saznanjima od neimenovanih izvora, kvazinaučnim analizama, prokafanskim baljezganjima…
Sve je to slabo.
Metodi borbe koji se efikasno i učinkovito koriste u dnevnopolitičkoj septičkoj jami ne mogu se primeniti na velikodostojnika Srpske pravoslavne crkve.
Gnevne i vulgarno-primitivne reči prizemne rijaliti stvarnosti ne mogu čak ni dopreti do ušiju srpskog vladike, a kamoli da mogu da ga poremete, uzdrmaju ili pokolebaju.
Sve to pripada nekom drugom svetu.
Nije mitropolit Amfilohije imao samo reči hvale za srpske državnike od devedesetih do danas. Često je bio ljut i govorio što na um to na drum, ali su i zvaničnici Srbije umeli i umeju javno i oštro da mu odgovore. I tu je sve čisto i otvoreno.
Ali ti nevidljivi „heroji“ što bi svakodnevno da iz mraka i rupe bace po neki kamen na vladiku, mogli bi da se okanu ćorava posla.
Na njihove udarce mitropolit i arhiepiskop cetinjski ne odgovara. Ima preča posla. A napadi se od njega odbijaju, kao od stene Lovćena.