Sporazum o formiranju zajedničke liste zasnovan je na, kako se navodi, jasnim programskim principima, a lista će na izbore u Srbiji izaći pod imenom „Albanska demokratska alternativa — Ujedinjena dolina“.
Zbog čega je Tirana morala da učestvuje u ovome i koliko će ona učestvovati u odlukama budućih predstavnika Albanaca u srpskom Parlamentu?
Šajip Kamberi, lider najveće albanske stranke sa juga Srbije — Partije za demokratsko delovanje i jedan od potpisnika ovog sporazuma, za Sputnjik kaže da ne vidi ništa loše u tome što su uz pomoć Tirane uspeli da se ujedine na jednu listu.
Zvanična Albanija u Parlamentu Srbije
„Mi smo i do sada bili jedina stranka koja je učestvovala na izborima u Srbiji. Politički uticaj Tirane je doveo do toga da se postigne sporazum i da se broj poslanika, to jest mandata koje ćemo osvojiti sada u srpskom Parlamentu — poveća. I svaki uticaj u tom smeru je za nas pozitivan“, kaže Kamberi.
On objašnjava da jedno poslaničko mesto koje su do sada zauzimali nikako ne reflektuje političku snagu Albanaca koja postoji u glasovima i dodaje da je na to uticao i bojkot albanskih stranaka izbora u Srbiji. Kako kaže — sada očekuju da Albanci dobiju najmanje dva mandata. Što se tiče uticaja Tirane, Kamberi kaže:
„Mi imamo zahteve prema Beogradu koji nisu novi, to jest, datiraju još od 2001. godine. Imamo i plan od sedam tačaka iz 2013. godine, koji je Vlada Republike Srbije usvojila, ali koji nije ostvaren. Dakle — naše učešće u republičkim institucijama Srbije treba da bude srazmerno broju naših sunarodnika, treba nam mogućnost za naše regionalno predstavljanje, i to su neki naši osnovni zahtevi koje su i Tirana i Priština podržali“.
Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosova i Metohiju u Skupštini Srbije, kaže da nema ništa protiv da se Republika Albanija stara o svojim sunarodnicima koji žive van Albanije, kao što to radi i Srbija, ali u svemu tome treba da postoji dobra namera i da se poštuje zakonodavstvo zemlje u kojoj žive pripadnici albanske nacionalne manjine.
„U tom smislu ja ne vidim zašto je potrebno da nam se šalje poruka da, eto, Albanija stoji iza političkog ujedinjenja albanskih stranaka sa juga Srbije. Čini mi se da je ta poruka poprilično providna i da je usmerena ka tome da nam se pokaže kako su svi Albanci u regionu jedinstveni i kako je centar njihovog delovanja, dakle centar koji može da govori praktično u ime svih Albanaca u regionu — u Tirani“, primećuje Drecun.
Ove poruke, dodaje naš sagovornik, ne razlikuju se od onih koje se odnose na „velikoalbanski koncept“.
Adresa je u Beogradu, a ne u Tirani
„U više navrata sam Albancima iz centralne Srbije slao poruke da je zvanični Beograd jedina adresa da se poboljša njihov položaj i da se unapredi poštovanje ljudskih prava i sloboda, kao i da se ekonomski unapredi taj deo Srbije, gde, pored Albanaca, žive i Srbi i Romi. Dakle — institucije Srbije su te sa kojima Albanci treba da komuniciraju, da se dogovaraju i da realizuju svoje ideje i projekte, a ne Republika Albanija“, kaže Drecun.
On, pritom, ne spori Albaniji pravo da bude u kontaktu sa svojim sunarodnicima. Sa druge strane, kaže, i nama više odgovara da Albanci budu u našim institucijama, gde će moći da se oglašavaju na pravi način i kome treba.
Sporazum u Tirani potpisali su predstavnici Stranke za demokratsku akciju, Alternative za promene, Demokratske stranke, Reformskog pokreta DPA i Pokreta za demokratski napredak.
Sporazum je potpisan, kako se navodi, da bi se obezbedila što veća zastupljenost i ojačao položaj Albanaca na području juga centralne Srbije. Potpisivanju je prisustvovao Gent Čakaj, vršilac dužnosti ministra za evropske i spoljne posle Albanije. On je rekao i da Vlada Albanije neće oklevati da podrži zajedničku listu Albanaca sa juga centralne Srbije, kao i da ovaj sporazum o zajedničkoj listi služi na čast građanima Preševske doline, ali i Albancima ma gde oni bili.