Na godišnjoj konferenciji za novinare Lavrov se osvrnuo na rezultate rada Ministarstva spoljnih poslova u 2019. godini, a odgovarao je i na pitanja novinara o brojnim temama, uključujući i unutarpolitičku situaciju u Rusiji, konflikte na Bliskom istoku, kao i probleme sa gasovodima.
Za konferenciju vršioca dužnosti šefa ruske diplomatije bilo je akreditovano više od 300 novinara iz preko 50 zemalja sveta.
Budući da je ruska Vlada nedavno raspuštena, pitanje koje je najviše interesovalo novinare bilo je — da li će Lavrov ostati na funkciji ministra inostranih poslova i u novom sastavu Vlade, na šta on nije dao precizan odgovor. On je rekao da je njemu naloženo da ispunjava svoje obaveze, i da on to i čini.
Tokom konferencije govorio je i o brojnim spoljnopolitičkim pitanjima, kao i o gorućim problemima na Bliskom istoku.
Agresivno ponašanje Zapada podriva međunarodnu bezbednost
Lavrov je istakao da ključni destabilizirajući faktor u svetu ostaje agresivno ponašanje nekih zapadnih zemalja, pre svega SAD.
„Orjentacija je na podrivanju međunarodno-pravne arhitekture bezbednosti i zameni međunarodnog prava svojim poretkom. Na toj liniji je i ponašanje u vezi sa Sporazumom o raketama kratkog i srednjeg dometa START, zaoštravanje u zoni Persijskog zaliva i NATO blizu granica Rusije. Deficit poverenja se povećava zbog takvih metoda nelojalne konkurencije, kao što su sankcije i trgovinski ratovi. Najbolji primer za to su pokušaji da se osujeti ’Severni tok 2‘, uprkos mišljenju vodećih zemalja EU“, rekao je ministar.
Na pitanje američke novinarke da prokomentariše impičment američkog predsednika Donalda Trampa, koji će po mišljenju mnogih na Zapadu oslabiti američku podršku Ukrajini i ojačati pozicije Rusije, Lavrov je odgovorio da je ona Amerikanka i da ona bolje zna.
Lavrov je takođe rekao i da poslednji sastanak o strateškoj stabilnosti između američkih i ruskih diplomata u Beču nije omogućio stranama da postignu impresivne rezultate, ali da se dijalog nastavlja.
On je naglasio da će se Rusija čvrsto zalagati da osigura da naš svet ne ostane bez sporazuma koji će bar nekako zadržati i kontrolisati naoružanje, posebno nuklearno, kao i pitanja neširenja oružja za masovno uništenje.
Lavrov je takođe rekao i da Rusija nema nikakve sumnje da Tokio nema zlonamerne namere protiv Ruske Federacije, ali da ne može da ne uzme u obzir razmeštanje američkog udarnog oružja na njenim granicama. Reč je o sistemima PRO „Egis ašor“, koje su SAD testirale za lansiranje raketa koje su prethodno zabranjene Sporazumom o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa.
Prioriteti ruske diplomatije
Napomenuo je i da je Moskva zabrinuta zbog mogućnosti razmeštanja sistema „Egis“ na teritoriji Japana i da se o tom pitanju vodi dijalog.
Govoreći o sirijskoj krizi, Lavrov je rekao da postoji napredak u regulisanju situacije u gotovo svim oblastima — vojno-političkim, diplomatskim i humanitarnim.
Lavrov je naglasio da borba protiv međunarodnog terorizma ostaje jedan od prioriteta Rusije.
„Ruska diplomatija sprovodi kurs koji je odredio predsednik zemlje — nezavisni i multivektorski, i ulaže napore da dođe do deeskalacije i da ojačaju pravni principi. I naravno — trudimo se da osiguramo bezbednost. Neosporni prioritet je borba protiv međunarodnog terorizma, između ostalog i u Siriji, i da unapredimo politički dijalog. Dali smo doprinos i prevazilaženju drugih sukoba u regionu — u Libiji i u Jemenu. Rusija računa da će Savet bezbednosti UN podržati rezultate konferencije o Libiji u Berlinu“, poručio je Lavrov.
Ističući jedan od najvećih problema današnjice — konflikt Irana i SAD, on je istakao da bi i Vašington i Teheran trebali da se pozabave deeskalacijom, umesto što razmenjuju pretnje.
Naglasio je da eskalacija tenzija u odnosima Irana i SAD neće doprineti rešavanju ni jedne krize u regionu.
„Tragedija sa obaranjem ukrajinskog aviona je signal da je neophodno pozabaviti se deeskalacijom, a ne pretnjama“, rekao je Lavrov.
Govoreći o spoljnoj politici SAD, Lavrov je rekao da nije isključeno da Vašington namerava i ove godine da ponovi „venecuelanski scenario“ i u drugim zemljama sveta.
„Jako je teško predvideti buduće poteze naših američkih kolega, međutim, nije isključeno da će Vašington ponoviti poteze koje je primenio u Venecueli i na druge zemlje“, upozorio je on.
Dobre vesti iz Ukrajine
Osvrnuo se i na pitanje nuklearnog sporazuma sa Iranom, rekavši da Rusija smatra izuzetno važnim da se u što skorijem periodu organizuje sveobuhvatni sastanak predstavnika svih zemalja-potpisnica tog dokumenta, a pre svega se tu misli na Veliku Britaniju, Nemačku, Francusku, Rusiju i Iran.
Lavrov se osvrnuo i na situaciju u Ukrajini, rekavši da prvi put posle duže pauze odatle stižu dobre vesti.
„Uspeli smo da ostvarimo napredak u unutarukrajinskoj krizi, posle tri godine prekida održan je ’normandijski samit‘, nakon što je novo rukovodstvo najzad uspelo da sprovede odluke dva prethodna samita četvorke. Očekujemo da će donošenje odluka pomoći da se ostvari napredak u sprovođenju minskog kompleksa mera. One ne treba da ostanu samo mrtvo slovo na papiru, kako je to bilo u vreme vlasti Porošenka“, zaključio je vršilac dužnosti šefa ruske diplomatije Sergej Lavrov.