Kako ocenjujete poslednje događaje u Moskvi? Zbog čega sporazum nije potpisan?
— Na sastanku nam je predložena konačna izjava na kojoj je mnogo radila ruska Vlada. Ali nismo je potpisali, jer je potrebno vreme da se pažljivo prouče sve tačke. U dokumentu su navedeni mnogi uslovi, osim toga, situaciju je zasenilo prisustvo turske strane.
Tražili ste 48 časova na proučavanje dokumenta. Rok je istekao, kakva je odluka?
— Odložili smo proučavanje dokumenta, uključujući i činjenicu da se još uvek nismo sreli sa feldmaršalom nakon održanih razgovora, on je još uvek u Egiptu. Bliži se datum konferencije u Berlinu, gde bi se mogle doneti neke odluke.
Tokom govora pred arapskim Parlamentom (Arapski parlament je zakonodavno telo Arapske lige) govorili ste o potrebi potpisivanja zajedničkog sporazuma o odbrani arapskih zemalja i o mogućem zahtevu egipatskoj strani za vojnom intervencijom. Da li su vođeni pregovori u tom pravcu?
— Za sada nam nije potrebna vojna pomoć. Ali ako dođe do turske invazije, kako preti turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, biće nam potrebna pomoć Egipta ili Alžira ili neke druge zemlje, naravno, pre svega, razmatramo arapske države.
Da li neke arapske zemlje pripremaju da se umešaju u libijsku situaciju, ukoliko dođe to invazije Turske.
— Mislim da, ako ipak dođe do turske invazije, niko od Arapa neće oklevati. Libija ima bogatu istoriju saradnje sa Egiptom, Alžirom i drugim arapskim zemljama. Mislimo da će Arapi zauzeti nedvosmisleni stav po ovom pitanju.
Neki se boje da će, ukoliko libijska armija preuzme kontrolu upravljanja zemljom, biti uvedena vojna diktatura. Koji je Vaš odgovor na to?
— Ovo je zabluda. Prvo — libijska armija je saopštila da je operacija u Tripoliju potrebna za suzbijanje terorističkih grupa čiji se militanti traže na lokalnom i svetskom nivou. Ti ljudi su pre nekoliko godina zauzeli glavni grad. Vlada „El Vifak“ postala je njihov talac. Armija ne može ostati po strani, grad treba osloboditi. Otvoreno je rečeno da se ne radi o prevratu, oduzimanju neke teritorije, ni stupanju na stranu nekih libijskih snaga. Samo je potrebno proterati terorističke grupe.
To jest može se reći da cilj nije uspostavljanje vojne diktature u zemlji?
— Naravno da ne. Mi imamo izabrani Parlament i Ustav koji reguliše političke procese u zemlji. Niko ne govori o vojnoj diktaturi.
Sa jedne strane čuju se tvrdnje da je mandat vlade „El Vifak“ istekao. Od druge strane u Tripoliju čujemo da je njihov mandat takođe istekao. Kako ćete odgovoriti na to?
— To je ili neznanje ili podmetanje činjenica. Termin rada Parlamenta utvrđen je Ustavnom deklaracijom (trenutno se umesto pravog Ustava u Libiji upotrebljava Privremena ustavna deklaracija Libije, koja je usvojena nakon svrgavanja režima Muamera Gadafija tokom građanskog rata), a Parlament može da u Ustav unese amandmane. Promene su vršene 11 puta. U 11. amandmanu se kaže da je parlamentarna vlast legitimna, dok se ne izabere nova legitimna vlada. U celom svetu pokušava se da se izbegne vakuum legitimne vlasti. Upravo legitimna vlast Libije vodi unutrašnju i spoljnu politiku.
Libijski Parlament predstavlja interese svih regiona zemlje. Da li mislite da vođenje operacije u Tripoliju krši interese drugih regiona?
— Oslobođenje Tripolija je odgovor na poziv libijskog naroda, a posebno onog njegovog dela koji je u zarobljeništvu. Narod, Parlament i Vojska zahtevaju oslobađanje Tripolija.
Na predstojećoj berlinskoj konferenciji očekuje se razdvajanje različitih međunarodnih političkih snaga koje će podržavati različite strane libijskog sukoba. Da li to ometa postizanje dogovora?
— Krizu će razrešiti promena političke vlasti. Situacija se može stabilizovati čim se promeni aktuelna vlada („El Vifak“). Četiri godine ova vlada nije uspela ništa da uradi, mislim da je to dovoljno.
Kako ocenjujete ulogu Rusije u rešavanju libijske krize?
— Rusija ima važnu ulogu u rešavanju libijske krize. Veoma sam zahvalan ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i ruskoj Vladi na prijemu i gostoprimstvu. Uloženo je mnogo napora, ali prisustvo turskih političara zakomplikovalo je situaciju. Oni su doprineli rastu krize i za njih nema mesta u njenom rešavanju.
Italija je izjavljivala da postoji mogućnost slanja njenih trupa u Libiju. Može li se reći da je to početak brojnih intervencija?
— Mi smo protiv bilo kakve invazije. Ne možemo tražiti stranu pomoć u sukobu sa Libijcima. Što se tiče Italije — nije joj u interesu pomorski memorandum koji su potpisali Saradž i Turska. U slučaju strane intervencije — potražićemo pomoć od naše braće Arapa.