Vrhovni sud Slovenije ukinuo je presudu Rupniku, koji je 1946. godine, zajedno sa još nekoliko svojih saradnika, osuđen na smrt zbog, kako se navodi — proceduralnih razloga. Ovo nije prva presuda takve vrste u Sloveniji. Iz istih razloga 2009. godine poništena je presuda ljubljanskom nadbiskupu Gregoriju Rožmanu, koji je tokom Drugog svetskog rata takođe bio prominentni kolaboracionista.
Zurof nema dilemu ko je bio Rupnik
Međutim, za razliku od Rožmana, Rupnik je od 1942. godine bio na čelu slovenačke kolaboracije tokom italijanske i nemačke okupacije, čiji su sledbenici, prema Zurofljevim rečima — učestvovali u hapšenjima, progonu i deportaciji slovenačkih Jevreja.
„Ukinuti presudu tom antisemiti, čiji su ljudi učestvovali u hapšenjima i deportaciji Jevreja Ljubljane — čist je idiotizam“, ocenjuje Zurof i dodaje: „Ne znam zašto je slovenački sud tako postupio, ali to je u kontradikciji sa mestom koje Slovenija ima u istoriji Drugog svetskog rata. Možete reći da su tužioci počinili neke greške tokom suđenja, ali nema dileme ko je bio Rupnik. Ako u Sloveniji ima pravde, suđenje će biti ponovljeno i istina će izaći na videlo“.
Novog suđenja, međutim, neće biti, iako je predmet formalno vraćen Okružnom sudu u Ljubljani na ponovno razmatranje, jer Rupnik nije među živima od 1946. godine.
„Odlično, znači li to da je Rupnik nevin“, pita se Zurof.
„Svako u Sloveniji i svako u bivšoj Jugoslaviji zna ko je bio Rupnik. Zato — nemojmo da se igramo. Svi znamo da je bio nacistički saradnik, da je počinio stravične zločine, da je zaslužio da bude osuđen i hvala Bogu što je osuđen“, kategoričan je Zurof.
Od uglednog oficira, do izdajnika i antisemite
Rupnik je karijeru počeo kao austrougarski oficir, a nastavio ju je kao oficir Kraljevine SHS i Kraljevine Jugoslavije, u kojima je dospeo do generalskog čina. Prema rečima istoričara Aleksandra Životića — bio je jedan od najcenjenijih oficira Slovenaca u Kraljevini i uživao je veliko poverenje Beograda.
„Za istoričara, on je veoma intrigantna ličnost. Pre Drugog svetskog rata bio je veoma cenjen i poštovan, a nepoznati su motivi kojima je bio vođen da postane kolaboracionista tek 1942. godine“, navodi naš sagovornik.
Rupnika su italijanski okupatori 1942. godine imenovali za gradonačelnika Ljubljane, a nakon kapitulacije Italije 1943. godine, nemačke okupacione vlasti imenuju ga za poglavara Ljubljanske provincije, dela Slovenije koji Italija, Nemačka i Mađarska nisu anektirale. Nedugo potom dolazi i na čelo Slovenskog domobranstva, slovenačke vojne kolaboracionističke organizacije.
Ubrzo po slomu nacističkog otpora u Jugoslaviji, maja 1945. godine, Rupnika iz Austrije saveznici izručuju jugoslovenskim vlastima. Suđeno mu je u Ljubljani, zajedno sa već pomenutim Rožmanom, šefom ljubljanske policije Lovrom Hacinom, SS komandantom Ljubljane Ervinom Reznerom i drugima, na procesu koji je trajao od 21. do 30. avgusta 1946. godine. Osuđen je na smrt i streljan je nedugo posle toga.
Prema Životićevim rečima — Rupnikova odgovornost za ono što se događalo u Sloveniji tokom Drugog svetskog rata je ogromna. Samo su italijanske vlasti u logore poslale oko 40.000 Slovenaca, od kojih je oko 7.000 umrlo. Ljubljana je bila opasana bodljikavom žicom, a taoci su držani u ljubljanskom zatvoru. Nemački zločini nisu bili ništa manji. Možda je najbolja ilustracija o strahotama nemačke okupacije pismo Ervina Reznera svojim nadređenima, u kome se žali kako ne može da strelja onoliko ljudi koliko bi želeo. jer nema dovoljno eksera za mrtvačke kovčege.
Osim toga, Rupnik se, tokom kolaboracije, isticao u držanju antisemitskih govora.
„S punim poverenjem u pravednost vođa Evrope, poglavito nemačke nacije, moramo mirno i sa fanatizmom da vodimo bitku protiv jevrejske svetske dominacije koja servira Staljinove i Titove bandite, kao i njihovih pomagača, anglo-američkih gangstera“, rekao je na zboru u Polhov Gradecu 5. juna 1944. godine.