Zvaničnici SAD i Kine će sutra u Vašingtonu potpisati prvi deo trgovinskog sporazuma između dve zemlje, čime bi trebalo da bude zauzdan trgovinski rat koji je avgusta 2018. godine Pekingu objavio američki predsednik Donald Tramp, u nameri da smanji ogroman trgovinski deficit koji SAD imaju sa drugom svetskom privredom.
Prema dogovorenom, Kina bi u naredne dve godine trebala da kupi američke proizvode iz četiri različite industrijske oblasti u vrednosti od 200 milijardi dolara. Reč je o američkim industrijskim proizvodima, energentima, poljoprivrednim proizvodima i uslugama.
Tramp dobio prvu bitku u trgovinskom ratu
Spoljnopolitički komentator Borislav Korkodelović, odličan poznavalac kinesko-američkih odnosa, za Sputnjik objašnjava da je posle 18 meseci pregovaranja završena prva, lakša faza sporazuma, u kojoj su Kinezi na neki način prihvatili ono što su Amerikanci tražili, kako bikineski suficit bio značajno smanjen. U toj prvoj fazi dve strane su se bavile pitanjima koja je, podseća on, Kina i ranije bila spremna da rešava, svesna da nije uvek zdravo imati tako veliki suficit u trgovini sa pojedinom zemljom.
Na pitanje koliko su sa ovih 200 milijardi dolara Amerikanci smanjili svoj deficit, Korkodelović podseća da dve najveće privrede sveta razmene godišnje robu vrednu oko 550 milijardi dolara, pri čemu je kineski suficit u 2018. godini bio veći od 320 milijardi dolara. Prošle godine je on pao na 265 milijardi dolara.
„Verovatno će taj trend sa ovim biti nastavljen, međutim, veliki problem američke privrede je što njena industrija zamire, jer je pre svega bazirana na finansijskim uslugama. Ti strukturni problemi koji postoje u američkoj privredi otežavaju joj da izravna trgovinu sa Kinom“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
Gađao kinesku, a pogodio američku privredu
On napominje da je trgovinskim ratom koji je Tramp nametnuo podizanjem carina na kineske proizvode u značajnoj meri pogođena američka industrija, čiji su proizvodi morali da poskupe, jer umnogome zavisi od delova koje uvozi iz Kine.
„Ima procena da je američka industrija sada u recesiji i da je značajan broj radnih mesta izgubljen, a veliki gubitnici su bili poljoprivredni proizvođači. Pojedini američki ekonomisti kažu da je pitanje da li će ovih 40 milijardi dolara, koji se odnose na poljoprivredne proizvode na čiji su se uvoz Kinezi sada obavezali sporazumom sa Amerikancima, nadoknaditi gubitke koje su, recimo, imali proizvođači soje u proteklih 18 meseci“, kaže Korkodelović.
A trgovinski rat nije ostavio posledice samo po američku privredu. On podseća na procene Ujedinjenih nacija, MMF-a i Svetske banke da će ova decenija uveliko zbog trovinskog rata biti decenija sa stopom najnižeg globalnog privrednog rasta od 2008. godine i svetske ekonomske krize, i da svetskoj privredi zbog sukobljavanja dveju najvećih ekonomskih sila u 2020. godini možda preti i recesija.
Na kakvom je gubitku Kina
Na pitanje koliko je ovo popuštanje Kine vredno 200 milijardi dolara stvar njene ekonomske iznudice, a koliko političke dobre volje da se taj trgovinski rat svede na neke prihvatljive okvire, on kaže da uvek u takvim potezima ima i jednog i drugog.
„Kina jeste osetila povećanje carina, prošle godine kineski privredni rast je bio 6,2 odsto, što je jedna od najnižih stopa rasta u proteklih decenija. Takođe su zbog Trampovih poteza opali i kineski izvoz, ali u većoj meri i kineski uvoz, pa je rukovodstvo moralo da ima u vidu i stanje kineske privrede“, napominje sagovornik Sputnjika.
On, međutim, ukazuje na to da je Kina za ovih godinu i po dana dana uspela u značajnoj meri da nađe nova tržišta. Jedno takvo veliko i obećavajuće je Ruska Federacija, i upravo je objavljeno da je u 2019. godini vrednost robne razmene povećan više od tri odsto i dostigao je 110 milijardi dolara. Kako dodaje — dve strane planiraju da u narednih tri do pet godina ostvare trgovinsku razmenu vrednu oko 200 milijardi dolara, i to sigurno nije plafon. Slično je u saradnji sa zemljama ASEAN-a, a to je tržište od 650 miliona pre svega mladog stanovništva sa sve brojnijom srednjom klasom.
Ništa od Trampovog slikanja sa Sijem
Na pitanje šta o postignutom sporazumu govori simbolika da ga sutra u Vašingtonu ipak neće potpisati Tramp i kineski predsednik Si Đinping, kako je to najavljivano krajem prošle godine, on podseća da je Tramp to želeo.
„On je na neki način želeo susret sa Sijem, potpisivanje sa Sijem i da čitavu prvu fazu predstavi kao pobedničku za SAD i za njegovu predizbornu kampanju“, kaže Korkodelović.
Industrijska proizvodnja, energetika, a posebno poljoprivreda, sektori na koje se odnosi ovaj sporazum vredan 200 milijardi dolara izvoza u Kinu, upravo su, kako napominje, oni iz kojih dolazi značajna glasačka podrška Trampu.
Dobar poznavalac kinesko-američkih odnosa, međutim, napominje da tek predstoji druga, teža faza sporazuma, koja će tretirati mnogo ozbiljnija pitanja koja podrazumevaju dalju zaštitu intelektualne svojine koja ulazi u Kinu, ali da će težište, kako se pretpostavlja, biti na unutrašnjim ekonomskim i socijalnim reformama u Kini.
Jasno je da će to biti teška priča, pošto je Kina već najavila da u tom pogledu ima crvene linije preko kojih se ne ide.
„Zašto bi ona reformisala svoj privredni sistem, koji joj je omogućio da za 40 godina dostigne nivo druge privredne sile sveta“, više zaključuje, nego što se pita Korkodelović, i ukazuje na to da u Kini postoje značajni otpori eventualnim promenama na lokalnom nivou. Za lokal je, kako kaže, bilo veoma korisno to što je tržište kombinovano sa veoma sofisticiranim državnim planiranjem.
Korkodelović, međutim, ukazuje na još jednu istorijsku zakonitost.
„Kada jednoga dana bude završena druga faza, koja bi trebala da na dugotrajnije i solidnije osnove postavi ukupne trgovinske odnose SAD i Kine, u decenijama koje predstoje — ti odnosi neće biti laki. To se vidi i na slučaju kineske kompanije ’Huavej‘ i na američkom odnosu prema 5G tehnologiji, čiji je predvodnik Kina. Jednostavno, to je problem koji je kroz istoriju civilizacije postojao između sile koja je u velikom usponu, pred kojom stoji budućnost, i druge vladajuće supersile koja je uplašena da gubi tu lidersku poziciju u svetu“, zaključio je sagovornik Sputnjika.