Na čelu kolone koja je krenula od Doma kulture okupljeni su nosili veliki transparent na kome piše — „Kosmet protiv avetinje, braćo branimo svetinje“. Oni su se odatle uputili ka manastiru Gračanica, gde je Episkop raško-prizrenski služio moleban za svetinje u Crnoj Gori.
Nakon odsluženog molebana, Vladika Teodosije je rekao da „svetinje koje su nam ostavili naši sveti preci posebno znače u ovim godinama nevolja i iskušenja, kako bi očuvali naše narodno jedinstvo i našu rešenost da ostanemo svoji na svome, da ne izgubimo svoje ime, svoju čast i svoje dostojanstvo“.
Vladika je naglasio da smo, obnavljajući naše porušene svetinje na Kosovu i Metohiji, pokazali jasno da se nikada ne smemo odreći onoga što nas je vekovima povezivalo i spajalo.
„Čuvajući naše svetinje među kojima posebno sija ova prelepa Zadužbina Svetoga Kralja Milutina, mi čuvamo sebe kao narod Božiji, kao decu Svetoga Save. Duboko greše oni koji mirne molitvene skupove u Crnoj Gori i drugde pokušavaju da vide kao političke ili kao nacionalističke. Mi se ovde nismo sakupili ni na političkoj, ni na stranačkoj osnovi. Sakupili smo se kao braća i sestre koji se inače sabiramo na našim svetim Liturgijama, kao pravoslavni hrišćani koji slave svoje krsne slave i čuvaju svoju veru i duhovno nasleđe kao najveće blago koje nam je od Boga dato“, poručio je Teodosije, a preneo je portal „Sabornik“.
Vladika je naglasio da Eparhija raško-prizrenska ulaže napore da mirnim putem u saradnji sa svim ljudima dobre volje obezbedi zaštitu i našim svetinjama na ovom prostoru, kako bi bile ne samo na ponos i učvršćivanje jedinstva našeg naroda, već i mesta koja nas povezuju sa svima onima koje ovde sa nama žive.
„Zato danas i sa ovog mesta apelujemo na vlasti u Crnoj Gori da oslušnu glas većine svoga naroda i svoje Crkve, koja je kroz velike svetitelje kao što su Sveti Petar Cetinjski i Vasilije Ostroški krepila narod u najtežim iskušenjima, i da povuku sporni zakon i ispoštuju prava i slobode naše Crkve u Crnoj Gori“, rekao je Vladika, koji je istovremeno uputio apel svim lokalnim i međunarodnim predstavnicima u regionu „da se pravda može graditi samo u međusobnom poštovanju, a nipošto u negiranju onoga što pripada drugima, i da su ljudska i verska prava najvažniji temelj svakog civilizovanog društva“.