Region Persijskog zaliva tradicionalno ima veliki značaj za Vašington zbog svog strateškog položaja i ogromnih energetskih rezervi, kao i uticaja zalivskih država na Bliski istok i međunarodne odnose uopšte.
U regionu postoje dva glavna antagonista: Saudijska Arabija i Iran čiji su odnosi prilično zaoštreni. Pored toga, usled urušavanja bezbednosne arhitekture koja je izgrađena u regionu posle 2003. do 2004. nakon američke invazije na Irak, Irak je prestao da bude regionalna sila i pretvorio se u zonu stalnih oružanih sukoba i izvor bezbednosnih rizika.
Male šanse za prihvatanje predloga za bezbednost
Zbog toga eksperti smatraju da bi stvaranje takvog sistema bezbednosti, kakav predlaže ruska diplomatija i predsednik Putin, bilo od velikog značaja, jer određene snage i SAD ne bi mogle da koriste konflikte za postizanje svojih ciljeva, a takođe, time bi se sprečili mogući sukobi u tom bezbednosno krhkom regionu. To bi, kako objašnjavaju, bila bezbednosna organizacija zalivskog regiona, nešto nalik Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju.
Međutim, ruski ekspert Oleg Glazunov smatra da ova inicijativa Rusije neće biti prihvaćena.
„U proteklih 50 godina bilo je mnogo inicijativa da se stvori ’nešto‘ zajedničko za borbu protiv terorizma, i pod okriljem Ujedinjenih nacija i bez okrilja Ujedinjenih nacija, ali ništa od toga se nije ostvarilo, jer pre svega to ne odgovara SAD, s obzirom da bi tako izgubile mogućnost da za svoje interese koriste određene terorističke organizacije. Zato ne mislim ni da će ova aktuelna inicijativa voditi ka uspehu“, kaže Glazunov.
On ističe da je antiteroristička koalicija — utopija.
„Činjenica je da neću otkriti veliku tajnu ako kažem da većina država koje su ključni igrači, imaju terorističke organizacije koje su im lojalne. U Iranu je to Hezbolah, a SAD takođe aktivno sarađuju sa nekim radikalnim islamskim organizacijama, koristeći ih u svoje svrhe za obavljanje prljavih spoljnopolitičkih operacija, u kojima sama država ne može biti izložena“, objašnjava Glazunov.
Putinov predlog za bezbednost u Persijskom zalivu
Ruski predsednik Vladimir Putin nedavno je precizirao da bi se, pored država regiona, međunarodnoj organizaciji za rešavanje problema u Persijskom zalivu kao posmatrači mogle pridružiti i Rusija, SAD, EU, Kina i druge zemlje. On je pozvao da se odbace nagomilane predrasude i međusobne pretenzije i da se „od nule“ stvori organizacija za bezbednost i saradnju u ovom regionu.
Mnogi eksperti kažu da se nagomilani problemi ne mogu rešiti brzo, jer se u odnosima između zemalja u regionu akumulirao ogroman konfliktni potencijal, ali da je potrebno ovo pitanje rešavati i da bi Rusija ovde mogla da odigra veliku ulogu.
Istovremeno, očekuje se da će Moskva, Teheran i Peking nastaviti da produbljuju saradnju na polju uspostavljanja sistema bezbednosti u Persijskom zalivu.
Većina analitičara je saglasna da tri države treba posmatrati kao važne partnere u svetskoj bezbednosti. Rusija i Iran su defakto saveznici u borbi protiv terorističke pretnje. Kina se takođe direktno suočila sa ovim problemom. Pored toga, sve tri države se u svetu ne slažu sa američkom hegemonijom i zalažu se za policentrični svet, a to je vrlo važan faktor u približavanju tri zemlje.
Ruski koncept kolektivne bezbednosti
Još u julu je rusko Ministarstvo spoljnih poslova predstavilo koncept kolektivne bezbednosti u regionu, u okviru kojeg je predloženo stvaranje zajedničke antiterorističke koalicije pod okriljem UN, kao i organizacije za bezbednost i saradnju u zoni Persijskog zaliva. U dokumentu je takođe naglašeno da tenzije u regionu „ne opadaju“ poslednjih decenija.
Prema navodima Moskve, formiranje sistema bezbednosti trebalo bi da se odvija u fazama, „počevši od rešavanja najoštrijih i najaktuelnijih problema“, uključujući i rešavanje krize u Jemenu, Siriji i Iraku i ispunjavanje uslova „nuklearnog sporazuma“ iz kojeg su SAD već istupile.
Iran je pozdravio predlog Rusije, ističući da su stavovi Teherana i Moskve o bezbednosti u Persijskom zalivu „veoma bliski“.