List navodi da su šef Bele kuće i Pentagon dugo vremena odbijali ovu operaciju, a vojska je bila protiv povećavanja pritiska na Teheran, jer je to zahtevalo prebacivanje značajnih snaga na Bliski istok.
Njihov stav promenio se 27. decembra, kada je tokom raketnog napada na američku vojnu bazu u blizini iračkog grada Kirkuk jedan Amerikanac poginuo, a nekoliko je ranjeno. Dva dana kasnije, Pompeo je zajedno sa ministrom odbrane Sjedinjenih Američkih Država Markom Esperom i načelnikom Združenog komiteta načelnika štabova Markom Milijem otišao kod Trampa kako bi mu predložio nekoliko opcija za raketni udar.
List naglašava da je na odluku uticao zajednički rad Pompea i Espera po ovom pitanju.
Takođe se napominje da je odmah nakon ubistva iranskog generala američki državni sekretar požurio da dobije podršku evropskih zemalja. Izvor „Vašington posta“ dodao je da bi Pompeo mogao da iskoristi likvidaciju Sulejmanija i svoj antiiranski stav kako bi dobio podršku izraelskog lobija.
Ubistvo generala Kasema Sulejmanija
U noći 3. januara Sjedinjene Američke Države izvele su operaciju kod Međunarodnog aerodroma u Bagdadu protiv komandanta elitne jedinice iranske vojske specijalnih snaga „Kuds“ generala Kasema Sulejmanija i zamenika komandanta iračke šiitske ustaničke vojske Abu Mahdija el Muhandisa, koje Vašington smatra umešanim u organizaciju napada na američku ambasadu u Bagdadu 31. decembra 2019. godine.
Vrhovni vođa Irana Ali Hamnei obećao je da će se osvetiti Sjedinjenim Američkim Državama za Sulejmanijevu smrt. Američki predsednik Donald Tramp obećao je nakon toga da će naneti „brz i snažan udar“ na 52 cilja u Iranu ako Amerikanci budu napadnuti.
Svetska zajednica pozvala je Sjedinjene Američke Države i Iran na uzdržanost.