Tokom sovjetske istorije bilo je i onih lidera koji su Novu godinu i novogodišnju jelku zabranjivali, ali i onih koji su te zabrane ukidali, ali većina je često nastavljala da slavi praznik i u prvim danima Nove godine. Sovjetska elita se obično 1. januara okupljala u partijskim dačama u Podmoskovlju i tu je organizovala gozbu.
Služila su se jela preostala sa novogodišnjeg stola ili je pravljen poseban jelovnik, pa je hrana dostavljana iz restorana. Često su i u dvorištu, pod vedrim nebom, sami pekli meso na grilu i tako se gostili. Proslava se mogla završiti uveče istog dana ili nastaviti tokom prazničnog vikenda.
Lenjin slavio sa seoskom decom
Vladimir Lenjin je praktikovao da radi za novogodišnje praznike. Posle Oktobarske revolucije sovjetske vlasti su „ukinule“ Novu godinu, a jelke zabranile, jer su smatrane simbolom Božića. Navodno je vođa revolucije i osnivač Sovjetskog Saveza Novu godinu počeo da obeležava tek pred kraj svog života. Legenda kaže da je tada u njegovoj dači „Boljšoj Gorki“ uvedena praksa da se novogodišnja jelka ukrašava, a da su „na Lenjinovu jelku“ pozivana deca iz okolnih sela. Pokloni za decu su u to vreme bili prilično skromni: nekoliko bombona i kocke šećera umotane u šarene papiriće.
Ipak, nema dokumenata, niti fotografija koje bi to potvrdile. Mnogi istoričari smatraju da su priče o Lenjinu, novogodišnjoj jelki, deci i poklonima samo sovjetska propaganda. Ipak, i danas se mogu videti mnoge slike i razglednice iz tog perioda koje prikazuju Lenjina sa decom pored novogodišnje jelke.
Staljin vratio jelku i Deda Mraza
Josif Staljin nije favorizovao praznike koji nemaju nikakve veze sa komunističkom ideologijom. Međutim, ni „otac nacije“ nije mogao da iskoreni želju sovjetskih ljudi da praznuju Novu godinu, pa je čak i on počeo da je slavi.
Osim toga, trebalo je svima pokazati da u SSSR-u počinje period prosperiteta, a proslave Nove godine, kako je zamislilo partijsko rukovodstvo, trebalo je da postanu snažan propagandni instrument čiji je cilj da ujedini porodice, kolektive i sve građane zemlje.
Sredinom tridesetih godina 20. veka Staljin je počeo da organizuje godišnje prijeme u Kremlju i da Novu godinu obeležava u kući sa porodicom. Uostalom, tada je i u celom SSSR-u Nova godina počela ponovo da se slavi javno, uz okićenu novogodišnju jelku sa petokrakom na vrhu, Deda Mrazom i njegovom unukom — Snjeguročkom.
U Kremlju je takođe bilo svečano. Nakon službenog dela na kojem su sumirani godišnji rezultati, gosti bi se preselili u dvoranu gde su već bili postavljeni stolovi i gde su nastupali najbolji umetnici zemlje. Kažu da je upravo Staljin uveo praksu da umetnici ne nastupaju na bini, već pored svečanih stolova, bliže publici.
Postojao je još jedan dobro utvrđen običaj: pet minuta pre ponoći orator bi držao govor za zdravlje Staljina i poželeo bi da Komunistička partija postane vladajuća širom sveta, a zatim bi u prvim minutima Nove godine i drugi gosti držali zdravice.
Priča se i da se obavezno služilo gruzijsko vino, s obzirom da je Staljin bio Gruzin. Kažu i da je pio iz svoje čaše, pošto je preživeo više atentata i bojao se da ga ne otruju.
Tajna čaša Nikite Hruščova
U vreme Nikite Hruščova postalo je moderno da se Nova godina dočekuje na poslu, u krugu kolega. Prvi sekretar Centralnog komiteta KP inicirao je upravo takve novine, a u drugoj polovini pedesetih godina 20. veka partijska elita je počela redovno da se okuplja u Kremlju svakog 31. decembra. Dolazili su tu i najpoznatiji ljudi Sovjetskog Saveza — glumci, režiseri, pevači, pisci, balerine…
Sa Hruščovom su za stolom sedeli predstavnici sovjetske inteligencije, diplomate, poznati inženjeri i konstruktori i obično su sumirali rezultate godine koja odlazi, donosili planove za budućnost, a ponekad čak i važne odluke. Stolovi su „pucali“ od hrane, a piće se točilo u velikim količinama. Priča se da su neke goste posle tih proslava morali da razvoze do kuća, ali sâm Hručšov je vrlo malo pio na takvim skupovima. Bio je odlično raspoložen i voleo je sa svima da nazdravlja, ali se nije opijao. Kažu da je tajna bila u njegovoj čaši — specijalna čaša je imala zadebljano dno, pa u nju nije moglo stati mnogo alkohola, a izgledala je isto kao i sve druge na stolu.
Brežnjev započeo tradiciju koje se i Putin pridržava
Leonid Brežnjev je dao svoj doprinos proslavi Nove godine i to tako što je 1970. godine uveo tradiciju da se lider zemlje obraća naciji u novogodišnjoj noći. Ta tradicija je zadržana do danas.
Generalni sekretar Komunističke partije Sovjetskog Saveza prvi je pred TV kamerama, sa papirom u rukama, sumirao rezultate protekle 1970. godine. On je „raportirao“ o velikim dostignućima i govorio o svetloj budućnosti sovjetskog naroda i države.
Sâm Brežnjev je Novu godinu najradije dočekivao kod kuće, gde su ga posećivali i najbliži saradnici i moskovska elita. Proslavu je organizovala njegova supruga Viktorija Petrovna. Među obaveznim jelima na stolu su bile razne vrste riba i mesa, salate i deserti, a gosti su pili šampanjac i „Zubrovku“ — omiljeno alkoholno piće Brežnjeva, koje je na rusku trpezu stiglo iz Belorusije. U pitanju je votka u kojoj je odstajala gorka trava iz nacionalnog parka Beloveška šuma.
Samu novogodišnju gozbu uvek su pratile stare pesme iz ratnih godina.
„suvi zakon“ GORBAČOVA i čestitka Amerikancima
Jurij Andropov, koji je bio na čelu zemlje od 1982. do 1984. godine, i Konstantin Černjenko, koji je vladao od 1984. do 1985, bili su već krhkog zdravlja kada su preuzeli kormilo zemlje, pa nema podataka o tome kako su obeležavali novogodišnje praznike.
Njihov naslednik i poslednji lider Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov obnovio je tradiciju televizijskog obraćanja naciji u novogodišnjoj noći. Upravo iz njegovih govora i novogodišnjih čestitki većina građana zemlje je naučila nove termine kao što su „perestrojka“, „glasnost“, „ubrzanje“, „demokratija“ itd.
Međutim, zanimljivo je da je osamdesetih godina 20. veka, tokom Hladnog rata, postignut dogovor između SSSR-a i SAD da razmenjuju televizijska obraćanja lidera, pa se tako sovjetskom narodu obraćao predsednik Amerike Ronald Regan, a Mihail Gorbačov narodu Sjedinjenih Država.
Sovjetski narod pamti Gorbačova i po antialkoholnoj kampanji i „suvom zakonu“, pa su se ljudi na razne načine dovijali da nabave malo votke ili flašu bezalkoholnog šampanjca kako bi se stvorila svečana atmosfera u dane novogodišnjih praznika.
Osamdesetosmogodišnji Gorbačov je uoči ove Nove godine zbog upale pluća završio u bolnici, ali je poručio da 2020. godinu ne namerava tu i da dočeka. On je naveo da će praznik obeležiti sa porodicom i prijateljima u Moskvi, a da će potom otputovati u inostranstvo. Kako je rekao, Novu godinu ne planira da slavi euforično, s obzirom da više nije u tim godinama kada se tako proslavlja.
Jeljcin: „Umoran sam, ja odlazim“
Devedesetih godina prošlog veka, za vreme vladavine prvog predsednika Rusije Borisa Jeljcina, novogodišnje govore držale su i estradne zvezde i komičari, a iz svog kabineta u Kremlju obraćao se i predsednik lično, koji je umeo i da pred kamerama šampanjcem nazdravi sa članovima svoje porodice.
U decembru 1998. godine napravljen je presedan — novogodišnje obraćanje Borisa Jeljcina skinuto je sa programa, a umesto predsednika govor je održala lutka sa likom Jeljcina.
Ipak, novogodišnje obraćanje 31. decembra 1999. godine ostaće upamćeno u istoriji — umorni i istrošeni Jeljcin čestitao je građanima Novu godinu i objavio da podnosi ostavku na mestu šefa države, a kao svog naslednika imenovao je Vladimira Vladimiroviča Putina. Time je započela nova epoha u istoriji Rusije.
Putin se iste noći prvi put obratio građanima Rusije iz svog radnog kabineta.
U periodu od 31. decembra 2008. do 2011. godine narodu se obraćao treći predsednik Rusije — Dmitrij Medvedev, koji Novu godinu najradije dočekuje u krugu najbližih.
Putin — skromno, u krugu porodice i prijatelja
Vladimir Putin je prvi predsednik Rusije koji Novu godinu ne čestita građanima iz radnog kabineta, nego stojeći ispred Kremlja.
Ako mu obaveze dozvole i ako nema službenih putovanja, Putin Novu godinu najradije dočekuje skromno, u krugu porodice i prijatelja. Bilo je, doduše, i izuzetaka, kao na primer za doček 2014. godine, kada se pojavio na novogodišnjem balu na Dalekom istoku, u Habrovsku.
Njegov dolazak na bal, koji su organizovale lokalne vlasti nakon što je taj region pogođen poplavama, bilo je iznenađenje za mnoge. Tu je Putin snimio svoje drugo televizijsko obraćanje naciji, koje su prvo videli stanovnici Kamčatke, a potom i ostatak zemlje.
Ponekad, ako uhvati slobodnog vremena, ruski predsednik voli i da skija u praznične dane, pa se dešavalo da prve novogodišnje dane provede sa premijerom Dmitrijem Medvedevom na čuvenom skijalištu Krasna poljana kod Sočija.