Krađa remek-dela, zakopana na groblju, pa spaljena
Šesnaestog oktobra 2012. godine počinjen je jedan od najvećih zločina 21. veka: kriminalci su iz muzeja „Kunsthal“ u Roterdamu ukrali sedam slika u vrednosti od 100 do 200 miliona dolara, a među njima i dela Pabla Pikasa, Pola Gogena, Anrija Matisa, Kloda Monea. Iako se alarm oglasio, policija nije imala vremena da uhvati kradljivce — ostali su u muzeju samo nekoliko minuta. Kada je holandska policija našla njihov trag u Rumuniji i uhapsila jednog od njih, majka osumnjičenog, uplašena za sudbinu svog sina, prvo je zakopala ukradene slike na seoskom groblju, a zatim ih iskopala i spalila u kaminu. Nakon šest godina, rumunska spisateljica Mira Fetiku dobila je anonimno pismo u kojem je navela da je jedna od Pikasovih slika zakopana ispod drveta u rumunskoj provinciji Tulča i tamo su je zaista i našli. Međutim, onda se ispostavilo da je u pitanju trik dvojice reditelja Barta Bala i Iva Degrijea, koji su to zamislili kao deo umetničkog projekta posvećenog lažnim slikama.
Lopovi koji su hteli samo da opomenu
Iz umetničke galerije „Vitvort“ 2003. godine ukradena su tri umetnička dela: Pikasova slika iz plave faze, Gogenov „Tahićanski pejzaž“ i Van Gogov „Ulazak u Pariz sa konjima“. Nekoliko dana nakon anonimnog poziva, slike su pronađene u napuštenom javnom toaletu sa porukom: „Nećemo ih krasti, samo smo želeli da vam skrenemo pažnju na užasan bezbednosni sistem“. Kradljivci nikada nisu pronađeni.
Katastrofalna bezbednost u Kairu
Nepoznati lopovi su 2010. godine isekli okvir i usred dana ukrali Van Gogovu sliku „Vaza sa cvećem“, vrednu 50 miliona dolara iz muzeja u Kairu. Pokazalo se da alarmni sistem u muzeju nije radio i da je od 43 nadzorne kamere radilo samo njih sedam. To nije prvi nestanak tog platna — 1978. godine je već bilo kradeno, ali nekoliko godina kasnije slika je vraćena. Nije poznato gde je ono sada.
Spajdermen ukrao pet slika očaran njihovom lepotom
Čuveni lopov Vjeran Tomić, zvani Spajdermen zbog sposobnosti penjanja po zidinama, ukrao je 2010. godine pet poznatih dela Matisa, Pikasa, Braka, Ležea i Modiljanija, vrednih 110 miliona evra, iz Muzeja moderne umetnosti u Parizu na zahtev čuvenog antikvara Žan-Mišela Korveta. Kasnije su saučesnici uhapšeni, ali još se ne zna gde su slike.
Na suđenju je Tomić priznao da je u početku trebalo da uzme samo jednu sliku — Ležeovu „Mrtvu prirodu sa svećama“, ali potom je, očaran lepotom slika, zgrabio još četiri. Želeo je da ukrade i šestu — Modiljanijevu „Ženu sa plavim očima“, ali portret mu je „rekao“ da će, ako to učini, žaliti do kraja života.
Najveća pljačka muzeja u istoriji
Najveća muzejska pljačka u istoriji počinjena je 1990. godine. Dvojica kriminalca prerušena u policajce, u podrumu muzeja „Izabela Stjuart Gardner“ u Bostonu, vezala su dva čuvara lisicama i ukrala 13 slikarskih remek-dela u vrednosti od 500 miliona dolara. Među njima je bila „Oluja na Galilejskom moru“ — jedini poznati Rembrantov morski pejzaž, „Koncert“, jedno od 35 preživelih dela Johanesa Vermera, kao i dela Manea, Flinka i Degaa.
Uprkos činjenici da je muzej ponudio nagradu od pet miliona dolara i da su najbolji istražitelji FBI bili angažovani u istrazi, slike nikada nisu pronađene, a prazni okviri i dalje vise na njihovom mestu.
Slika ukradena štapom za pecanje
Pre 20 godina, „Portret žene“ Gustava Klimta bez traga je nestao iz galerije moderne umetnosti Riči Odi u Pjaćenci. Tokom istrage iznete su najneočekivanije verzije — prema jednoj od njih slika je izneta štapom za pecanje kroz otvor na plafonu. Platno je uvršteno na listu najtraženijih umetničkih dela i procenjeno je na 60 miliona evra.
U decembru 2019. godine platno je neočekivano pronađeno: baštovan koji je čistio korov primetio je nišu u zidu sa metalnim vratima, a iza nje sliku zamotanu u vreću za smeće. Stručnjaci još nisu utvrdili njenu autentičnost, ali osoblje galerije uvereno je da je to original. Kako je slika završila u zidu i da li je tamo provela sve te godine i dalje je misterija.
Pojedena instalacija od 150.000 dolara
Umetnik Mauricio Katelan napravio je tri verzije instalacije pod nazivom „Komičar“, koja se sastoji od pravih banana zalepljenih na zid trakom. Prve dve su prodate za po 120.000, a treća za 150.000 dolara. Početkom decembra, umetnik Dejvid Datuna prišao je radu na sajmu umetnosti „Art Bazelu“ u Majamiju, uzeo bananu sa zida i pojeo je. Datuna je svoju akcijsku predstavu nazvao „Gladni umetnik“ i rekao da je banana od 150.000 dolara dobrog ukusa.
Policija nije uhapsila Datuna, a autor dela je izjavio da je banana samo ideja i da neće izgubiti na vrednosti zamenom voća. Petnaest minuta nakon incidenta banana je jednostavno zamenjena novom.
Slika „Uspavana žena s crnom vazom“
Smatra se da je delo mađarskog avangardnog umetnika Roberta Berena nestalo, a jedini dokaz njegovog postojanja bila je crno-bela fotografija sa izložbe iz 1928. godine. Međutim, 2009. godine kritičar umetnosti Nacionalne galerije u Budimpešti Gergeli Barki gledao je sa ćerkom dečji film „Stjuart Litl“ i iznenadio se kada je primetio poznatu sliku kako visi iznad kamina u dnevnoj sobi u Litlovoj kući. Barki se javio filmskoj kompaniji i otkrio da je filmski dizajner kupio sliku za 500 dolara u antikvarnici u Kaliforniji i ostavio je sebi nakon snimanja. Slika je 2014. godine vraćena u Mađarsku i prodata za 229.500 evra.