„Predložili smo zemljama NATO-a da se dogovore o smanjenju nivoa vojnih vežbi sve dok ne prekinu da ih održavaju u oblastima dodira Rusije i zemalja NATO-a“, rekao je Gruško.
Prema njegovim rečima, radi se pre svega o regionima Baltika i Crnog mora, ali NATO jednostavno nikako nije reagovao na taj predlog. To je za nas potpuno neobjašnjivo, jer, opet, Alijansa govori o važnosti deeskalacije“, naglasio je diplomata.
U slučaju da Alijansa revidira odnose sa Rusijom, Savet Rusija-NATO mogao bi da postane platforma za razmatranje moratorijuma na raspoređivanje raketa srednjeg i kratkog dometa, smatra Gruško.
Gruško je podsetio da je Savet Rusija-NATO i stvoren u cilju zajedničkog otkrivanja i procene bezbednosnih pretnji za ceo evroatlantski prostor i preduzimanje mera za suzbijanje tih pretnji.
„Sada predstavnici Alijanse stalno izjavljuju da žele deeskalaciju, sprečavanje situacije da jedni drugima pogrešno shvatamo namere i da se spreče opasni vojni incidenti. Ko bi se tome protivio? Ali kontakti između ambasadora u okviru Saveta nisu dovoljni za to. Potreban je redovan svakodnevni dijalog između vojski. A njega nema“, ocenio je Gruško.
On je dodao da se na svakih pola godine načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije sastaje sa glavnokomandujućim snaga NATO-a, ali da to nije dovoljno za pravi rad i da je potrebno da se u razgovore uključe eksperti.
Predsednik Rusije Vladimir Putin predložio je ranije uvođenje moratorijuma na razmeštanje raketa srednjeg i kratkog dometa u Evropi i drugim regionima, a svoj predlog uputio je glavnim zemljama Evrope i Azije i raznim međunarodnim organizacijama. NATO je izjavio da predlog o moratorijumu „nije kredibilan, jer ignoriše realnost na terenu“.