„Čitao sam dokumente o zločinima Ozne iz perioda od 1944. do 1947. godine, u kojima je dokumentovano da su Titova Jugoslavija i njeni izvršioci poubijali više od 60.000 ljudi, po vlastitom nahođenju. Titoizam je jedna velika tema s kojom se nije razračunao nijedan narod bivše Jugoslavije. Da je titoizam bio sve što jeste, potvrđuju i ovi dokumenti, a on je svoje mesto najizrazitije dobio u Crnoj Gori, zbog čega mislim da je sukob dveju strana tamo autentičan“, rekao je Kusturica novinarima, na molbu da prokomentariše aktuelne događaje u bivšoj jugoslovenskoj republici u vezi s položajem Srpske pravoslavne crkve.
Titoizam je najjači u Crnoj Gori
Prema Kusturičinoj oceni, dve struje unutar Crne Gore su sukobljene na temu: „Drug Tito i onaj koji nije drug Tito“.
„Teško je negirati da postoji crkva koja je pre 800 godina utemeljena, kao što je teško poverovati da se crkva uspostavlja dekretom, tako da je taj sukob, zapravo, jedan nezaobilazan čeoni sudar dveju koncepcija koje su postojale manje-više svuda, ali pošto je titoizam u Crnoj Gori izraženiji, onda je sukob s pravoslavnom crkvom sve izvesniji“, zaključio je Kusturica.
Skupština Crne Gore trebalo bi sutra da glasa o Predlogu zakona o slobodi veroispovesti, koji otvara mogućnost oduzimanja imovine Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Zakon su kritikovali brojni predstavnici crnogorskih opozicionih stranaka, srpski narod i sveštenstvo SPC u Crnoj Gori, na čelu s mitropolitom Amfilohijem, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i mnogi drugi.