Na to nam ukazuje analitičar iz Banjaluke Anđelko Kozomara, koji podseća da se sedište CIA za Evropu nalazi upravo u Švajcarskoj, što dovoljno govori o tome koliko je ta zemlja pogodna za manipulacije i razne igre, koje se, i 24 godine od kraja rata u BiH, i dalje igraju.
Moćna sila Zapada, verovatno CIA, dala podatke Švajcarcima
„Neka od velikih obaveštajnih službi, pretpostavljam da se radi o CIA, dala je te podatke Švajcarskoj da ona to objavi kao svoje“, rekao je on u razgovoru za Sputnjik.
Kozomara smatra da je u obaveštajnom smislu Švajcarska uvek bila drugorazredna zemlja, ali su je koristile druge velike, moćne obaveštajne službe.
„Nema nikakve sumnje da je Švajcarska kao takva zemlja, navodno neutralna, objektivna, demokratska, iskorišćena kao idealan poligon da velike obaveštajne sile izbace novu teoriju“, kaže on.
Dodaje, međutim, da to nije zapravo novo, nego da je od početka bilo jasno da je reč o podvalama i na Markalama i u Srebrenici, i drugim velikim zločinima koje su navodno počinili Srbi.
Na pitanje otkud to da baš sada budu objavljeni ovakvi materijali, Kozomara kaže da su dva razloga za to.
Borci sa sirijskog ratišta velika opasnost
Ključni motiv je, prema njegovim rečima, to što su Amerikanci od vehabija koje su ubacili u BiH kasnije napravili islamske ratnike koji su poveli rat na Bliskom istoku.
„Jedan od razloga je to što su neki od najozloglašenijih ratnika vraćeni sa sirijskog ratišta u BiH, i po izlasku iz zatvora oni će zaista predstavljati ogromnu opasnost, posebno za RS“, navodi Kozomara.
Drugi razlog je, smatra on, verovatno snažan uticaj lobističkih grupa Srbije i RS koje utiču na otklanjanje mnogih nedoumica oko rata u BiH.
„Ugled Srbije u svetu sve više raste i ona ima snažan uticaj na neke međunarodne faktore da oni počnu da govore jezikom istine, jezikom argumenata o onome što se ovde događalo“, kaže analitičar.
SAD više nemaju uticaj na evropske saveznike kao devedesetih godina
Stručnjak za međunarodne odnose s Fakulteta političkih nauka u Banjaluci Željko Budimir kaže za Sputnjik da je možda razlog što se to sada dešava to što se poredak sveta menja.
„Više nemate jednu silu koja dominira svetskim poslovima i odlučuje šta je istina, a šta nije, u skladu s njenim interesima kojima se rukovodi u svemu tome. SAD više nemaju taj uticaj na svoje evropske saveznike kao što su imale devedesetih godina, koji je bio apsolutan“, ističe Budimir.
On podseća da je Švajcarska vojno neutralna i da se rukovodi svojim interesima jer se susreće sa ozbiljnom muslimanskom migracijom u svojoj zemlji.
„Njoj je jako važno da dođe do pravih informacija na prostoru bivše Jugoslavije, jer je albanska migracija veoma brojna u toj zemlji. To je razlog što Švajcarci to puštaju sada“, smatra on.
U dokumentima švajcarske obaveštajne službe se navodi da su politička i medijska propaganda, koje su služile kao okvir za rasparčavanje bivše Jugoslavije u međuvremenu dobro istražene.
Ono što situaciju razlikuje od, recimo, rata u Iraku, jeste činjenica da brojni mediji i komentatori do danas nastoje da odbrane tadašnje zvanične verzije o okolnostima pod kojima se odvijao rat u bivšoj Jugoslaviji, navode „Večernje novosti“.
To što je postojao različit tretman tokom devedesetih izmeću Bliskog istoka i Balkana, Budimir objašnjava činjenicom da je Balkan bio probni poligon na kojem su Amerikanci započeli fazu pravednih ratova.
„I zato se to i danas opravdava i opravdavaće se i u svakoj drugoj administraciji jer je to deo spoljne politike koja se možda neće moći primenjivati zbog promene geopolitičke relanosti, ali je deo onoga što je Amerika radila tih godina“, zaključuje Budimir.
U dokumentima se, između ostalog, podseća i na slučaj masakra na sarajevskoj pijaci „Markale“, za koji su prvobitno bile optužene snage bosanskih Srba, dok su kasnije u tom, kao i u nekim narednim slučajevima, oficiri misije UN u Bosni zaključili da su zločin najverovatnije sprovele bosanske vojne snage prema sopstvenom stanovništvu.
Švajcarci, kako prenose „Novosti“, ukazuju na to da se u ratnoj strategiji ovaj zahvat naziva „napadom pod lažnom zastavom“.
Navodi se i spisak propagandnih primera kojima su mediji stvarali okvir za rat u Jugoslaviji i kojima su duboko uticali na javno mnjenje o suštini i karakteru tog sukoba.
Pod takvim primerima se pominju „srpski logor smrti Trnopolje“, „Markale“, kao i Srebrenica, za koju se navodi da je „najtužniji vrhunac rata u Bosni“.
Del Ponteova imala u rukama važna dokumenta
Kozomara podseća na vreme ratova na Balkanu i na činjenicu da je glavna tužiteljka Haškog tribunala bila Švajcarkinja, Karla del Ponte, i da je ona raspolagala mnogim važnim podacima i za BiH i za Kosovo.
„Došla je do izuzetno dragocenih dokumenata koji u suđenjima srpskim političarima i generalima nijednom nisu upotrebljena“, kaže Kozomara i kao primer navodi da u obrazloženju presude Radovanu Karadžiću piše da je Tužilaštvo uspelo da dokaže samo 4.500 žrtava u Srebrenici, a i dan-danas se barata podacima od 8.000 žrtava.
Srpski mediji nisu to iskoristili, dodaje analitičar.