Putin ponosan na sovjetsku prošlost

Ruski predsednik Vladimir Putin istakao je na velikoj godišnjoj konferenciji za novinare da se Rusija ponosi svojom sovjetskom prošlošću i dostignućima iz tog perioda i da je zemlja samo nastavila svoj razvoj, posebno nakon 2000. godine.
Sputnik

U zemlji se pojavila „najzelenija“ u svetu struktura energetike. Kroz luke prolazi više od milijardu tona tereta — duplo više nego u Sovjetskom Savezu.

Rusija je počela da eksploatiše 600 novih naftnih i gasnih polja i izgrađeno je osam novih blokova na atomskim centralama, iako ih je tokom celog sovjetskog perioda bilo 16.

Razvoj započet u sovjetskom vremenu

Dok je SSSR uvozio pšenicu, Rusija je danas najveći svetski izvoznik pšenice i ispred je SAD i Kanade. Rast poljoprivredne proizvodnje iznosi 46 odsto.

Izgrađena su tri nova aerodroma, a na desetine njih je prošlo temeljnu modernizaciju; udvostručen je broj auto-puteva: sa 39.000 kilometara do 80.000 kilometara, a 75 odsto proizvodnih pogona u prerađivačkoj industriji izgrađeno je od 2000. godine. Sagrađeno je i 12 novih železničkih stanica.

„Ne bih rekao da smo nadmašili Sovjetski Savez. Po strukturi ekonomije još uvek kaskamo, jer je Sovjetski Savez imao svoje snažno mašinsko inženjerstvo… Zemlja, u stvari, nije u potpunosti prevazišla sve negativne posledice devedesetih, ali je ekonomija zaista postala prilično tržišna, stekla je veliku stabilnost, dugovanja praktično nema. Prilično je slaba zavisnost od stranih finansijskih priliva. Sve su to ozbiljne pozitivne promene“, kaže za Sputnjik Vasilij Koltašov, šef Centra za politička ekonomska istraživanja Instituta za novo društvo.
Putin ponosan na sovjetsku prošlost

On dodaje da, ako se pogledaju podaci o industrijskoj proizvodnji za prva tri tromesečja 2019. godine, postaje jasno da ukupni rast industrijske proizvodnje od 2,4 odsto ne bi bio dovoljan Sovjetskom Savezu u njegovom zlatnom dobu.

„Sa druge strane, apsolutno su izvanredni podaci o proizvodnji lokomotiva, vagona i svega što je povezano sa savremenim železničkim prevozom. Proizvodnja dizel-lokomotiva povećana je za 10 odsto u trećem kvartalu 2019. godine. Dakle, postoje određeni uspesi“, kaže.

Pravac razvoja ekonomije

Osim poljoprivrede, Koltašov smatra da se posebno treba fokusirati na industrijske pokazatelje koji pokazuju pravac razvoja ekonomije.

„Sovjetski Savez nam je obezbedio transportnu bazu. Sada imamo mnogo bolje puteve od sovjetskih, a kada je reč o železničkom saobraćaju, poboljšan je komfor u mnogim pravcima, kada je reč o prevozu putnika. Brzina je povećana, dosta se toga promenilo... Ali, generalno, potreban nam je sistem brzih železničkih pruga i potrebna nam je modernizacija železničkog prevoza i sistema gradskog prevoza u velikim gradovima, poput onoga što se sada radi u Moskvi. To nije novo u svetu, ali je nama potrebno. Zato što je upravo razvoj železničkog saobraćaja u Rusiji osnova za ekonomski rast. I na osnovu toga naša industrija mašinogradnje kao takva može ojačati i mislim da ćemo uspeti da obnovimo mnogo toga što se tiče složene proizvodnje koju smo izgubili“, kaže Koltašov.

Isti zadatak je i u vazduhoplovnoj industriji i u unutrašnjem saobraćaju.

„Vreme automobila je prošlo. To ne znači da nam automobili nisu potrebni i da ih neće biti. To znači da na tome ekonomija neće rasti. Ali na ovome ekonomija može vrlo ozbiljno da raste i inženjering će se obnoviti, uključujući industrijski inženjering. Ali sve se to, naravno, zasniva na novim digitalnim tehnologijama, softverima i na robotima, odnosno automatizaciji proizvodnje“, zaključio je ekspert.

Komentar