Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da ako želimo da budemo humano i odgovorno društvo, o tome treba da razmislimo, ali i da bi dobra analiza koja je za tako nešto neophodna verovatno pokazala da za to nije potreban neki ogroman iznos sredstava.
Hrvatska i Severna Makedonija su takvu meru već najavile. U Hrvatskoj bi više od 50.000 onih koji su navršili 65 godina života i nemaju ni dana radnog staža ili su na radnom mestu proveli manje od 15 godina trebalo da počnu da primaju takozvanu socijalnu penziju. Ona bi bila ravna najmanjoj penziji, koja iznosi blizu 970 kuna, odnosno 15.000 dinara.
Socijalne penzije za one koji nisu radili
Žitelji Severne Makedonije neće morati da imaju dana radnog staža u knjižici, ali da bi dobili socijalnu penziju od 100 evra, hoće 15 godina života u toj državi, pod uslovom da nemaju vlastitu imovinu i imovinska prava od kojih mogu da se izdržavaju.
Ima li Srbija ekonomske snage za takav poduhvat? Gotovo 250.000 ljudi koji imaju više od 65 godina nisu na spisku korisnika Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja (PIO), odnosno žive bez penzije.
Prema poslednjem popisu stanovništva, u 220.000 domaćinstava bar jedna osoba ne prima penziju, dok u oko 18.000 domaćinstava penziju ne uživa nijedna.
Savić podseća da zemlje takozvane socijalne demokratije, posebno skandinavske, imaju izuzetno dobru socijalnu politiku i da svi ljudi, bez obzira na to da li su u penziji ili ne, imaju primanja koja im podmiruju osnovne životne potrebe. On napominje i da je reč o privredno razvijenim državama, za razliku od naše, ali i napominje da Srbija treba da razmotri kakve su joj mogućnosti i da sačini dobru i detaljnu analizu stanja.
Srbija retka zemlja bez socijalne karte
„Samo negde treba naći meru koliki je to iznos i kojim ljudima to dati, što je možda čak i važnije, jer mi smo jedna od retkih zemalja u Evropi koja nema socijalne karte. Treba napraviti dobru analizu ko je to socijalno ugrožen, koliko je takvih ljudi, koliko bi godina to primali i koliko to na godišnjem nivou podrazumeva izdvajanja iz budžeta Srbije“, ističe sagovornik Sputnjika.
Na podsećanje da ovogodišnji poreski dug preduzeća koja aktivno posluju iznosi 32 milijarde dinara, odnosno 271 milion evra, što znači da je mesečno za penzijske i doprinose za zdravstvo ostalo uskraćeno gotovo 80.000 radnika, Savić kaže da je to samo jedan od pokazatelja da ima novca koji se neracionalno odliva.
Poreski dug je, dodaje on, samo jedna kategorija.
„Ove godine je država Srbija rezervisala u budžetu 22 milijarde dinara za plaćanje penala za razne stvari — za to kada su nekoga držali neovlašćeno u pritvoru, što smo dobili odobrenje za neki kredit, a nismo ga povukli, što smo vodili sporove sa nekim preduzećima i izgubili, što smo prekoračivali rokove gradnje... Kada bismo sve to stavili na papir, došli bismo do zapanjujuće cifre koliko je država Srbija neracionalna“, kaže Savić.
On napominje da je neke od tih stvari bilo nemoguće izbeći, ali da većinu jeste, poput poreskih dugova. Nama građanima je, kako ističe, nebitno ko je tu napravio propust — da li inspekcija, poreske službe, sudovi, tužilaštvo, neki drugi organ.
„Bitno nam je da neki novac stalno otiče. Što je zemlja neuređenija i siromašnija, to, paradoksalno, novac negde otiče neracionalno. A što je zemlja uređenija, transparentnija, efikasnija, tog curenja novca nema“, upozorava ovaj ekonomista.
Novca ima ako se dobro gazduje
Novca, dakle, ima, konstatuje on, ocenivši da resursima koje imamo ne gazdujemo na pravi način.
Izvršni sekretar Sindikata penzionera Srbije u Udruženju granskih sindikata „Nezavisnost“ Zlata Zec kaže da su o takozvanim socijalnim penzijama samo načelno razgovarali, ne zauzimajući stav, ali da je mišljenje većine bilo da stara lica bez prihoda treba da dobiju određenu socijalnu zaštitu. Ona, međutim napominje da to nikako ne bi trebalo da bude penzija, koja predstavlja štednju zaposlenih za starost i da ta socijalna davanja nikako ne bi smela da idu iz penzijskog fonda.
Ona objašnjava da sada u Srbiji postoji veliki broj penzionera sa minimalnim penzijama koje nisu dovoljne za život ljudi koji su radili i izdvajali.
Prema podacima Fonda PIO iz juna ove godine, od 1,7 miliona penzionera najnižu penziju, do 10.000 dinara, prima 6,2 odsto korisnika.
Zec podseća da je država četiri godine konsolidovala finansije, uzimajući od penzionera ono što je njihovo stečeno pravo.
„Ne možemo da dozvolimo da se onima koji su 40 i više godina izdvajali za svoju starost se sada uzima, da bi se odatle gradila socijalno odgovorna država. indikat penzionera jeste za socijalno odgovornu državu, jeste za materijalno obezbeđenje socijalno ugroženih stranih lica, ali ne nauštrb penzija onih koji su za to čitavog radnog veka izdvajali nego iz posebnog fonda, već preraspodelom sredstava na drugi način“, nedvosmislena je Zlata Zec.
Jesmo za to da se socijalno ugroženim starim licima pomogne, ali ne mogu to raditi socijalno ugroženi penzioneri, smatra sagovornica Sputnjika.