Američki Senat u utorak je usvojio vojni budžet SAD za narednu godinu, među čijih se 3.500 stranica nalazi i Zakon o zaštiti energetske bezbednosti Evrope. Ovaj zakon predviđa sankcije za kompanije koje učestvuju u izgradnji „Severnog toka 2“, jer bi gasovod, kako se navodi, „znatno ojačao predsednika Rusije Vladimira Putina na račun ostatka slobodnog sveta“.
Američka pretnja i poraz
Pritom, matematika izgradnje gasovoda, na koju ukazuje „Špigl“ u tekstu „Hladni rat se vraća u Nemačku“, prilično je precizna. Od 1.230 kilometara ukupne dužine „Severnog toka 2“, preostalo je da se izgradi još preko 200 kilometara, cevi se na dno Baltičkog mora postavljaju brzinom od oko 3 kilometra dnevno, a u svetu postoji svega 5 brodova specijalizovanih za ovu vrstu delatnosti. Vlasnici ovih brodova, ukazuje „Špigl“, „već su najavili da ni časa neće oklevati i da će obustaviti radove ako Amerikanci sprovedu svoju pretnju“, a to će biti „smrt ’Severnog toka 2‘“.
Usvojenim zakonom Amerikanci su svoju pretnju zaista i sproveli u delo.
Zašto, onda, uticajni portal „Blumberg“ tvrdi da visoki zvaničnici administracije predsednika SAD Donalda Trampa priznaju da su poraženi u svom „višegodišnjem pokušaju da spreče“ izgradnju „Severnog toka 2“? Zašto je i Peter Bejer, koordinator nemačke kancelarke Angele Merkel za transatlantsku politiku, uveren da sankcije „neće imati značajnog efekta na ovaj projekat“ i zašto i Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, očekuje da će gasovod ipak biti izrađen?
Zakasnele sankcije
„Blumberg“ daje odgovor na ova pitanja: američke sankcije usvojene su prekasno da bi proizvele željeni efekat. Naime, ključna začkoljica krije se u predviđenom roku od 30 dana koji treba da protekne između stupanja zakona na snagu posle Trampovog potpisa i početka njegove primene. Dovoljno da „Severni tok 2“ bude kompletiran.
Da li je Amerika zaista poražena u ovoj trci s vremenom i graditeljima gasovoda koji direktno spaja Rusiju i Nemačku? Zbog čega je uopšte pokušala da spreči nastanak „Severnog toka 2“ i u čemu se sastoji „ogromna geopolitička dimenzija“ ovog „komercijalnog projekta“, na koju ukazuje saradnik kancelarke Merkel Peter Bejer?
Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali nekadašnji dopisnik „Politike“ iz Nemačke Miroslav Stojanović i dugogodišnji spoljnopolitički urednik Tanjuga Borislav Korkodelović.
„’Severni tok 2‘ će sigurno biti izgrađen bez obzira na sankcije“, uveren je Miroslav Stojanović, „jer je u taj projekat već uloženo mnogo, a pritom su i Nemačka, a sa njom i Francuska posle početne uzdržanosti, čvrsto stale iza njega. Dobijene su i dozvole svih zemalja kroz čije vode prolazi gasovod — poslednja je to učinila Danska, uprkos jakom američkom pritisku.“
Slično uverenje iznosi i Ana Borisova, „Blumbergov“ analitičar iz Londona, koja čak navodi da bi poslednji segment gasovoda mogao da bude završen oko 11. januara, što je dobrano unutar onog američkog roka od 30 dana: „Projekat se čini bezbednim. Ne vidimo velike rizike.“
Pismo dvojice senatora
S druge strane, senatori Ted Kruz i Ron Džonson poslali su pismo švajcarskoj kompaniji „Olsiz“ koja učestvuje u izgradnji gasovoda, u kome joj prete „strahovitim i potencijalno fatalnim“ sankcijama ako nastavi da radi tokom ovog roka: „Ako nastavite da radite tokom narednih 30 dana, razorićete vrednost vaših akcija i uništiti buduću finansijsku održivost vaše kompanije.“ Potom je kompanija „Olsiz“ saopštila da je odlučila da svoj rad na izgradnji „Severnog toka 2“ suspenduje.
Pa ipak, ukazuje Borislav Korkodelović, te prepreke neće osujetiti završetak gasovoda, jer je „Nemačka više nego ikada ranije zalegla iza jednog ovako velikog projekta, budući da joj je on neophodan za njen budući ekonomski razvoj. Tim pre što do 2030. namerava da se u potpunosti oslobodi termoelektrana, te joj je gas utoliko i potrebniji“.
„Nemačka već kupuje određene količine američkog tečnog gasa, ali je on dosta skuplji od ruskog. Dobar deo sadašnje igre sastoji se upravo u tome — Amerikanci nastoje da istisnu Ruse i povećaju svoj udeo na tržištu, dok bi izgradnja ’Severnog toka 2‘ upravo američke kompanije mogla da načini najvećim gubitnicima“, napominje Korkodelović i ukazuje da se „upravo završavaju, ili su već završena tri velika gasovoda — pored ’Severnog toka 2‘, to su i ’Turski tok‘ koji će idućeg meseca otvoriti predsednici Putin i Erdogan i ’Snaga Sibira‘ — a u sva tri dominantnu ulogu ima Rusija, što je veoma važno i iz ekonomskih i iz geopolitičkih razloga“.
Ukrajinsko pitanje
Imajući u vidu to razgranavanje puteva ruskog gasa, kaže Miroslav Stojanović, evidentno je da bi, ako „Severni tok 2“ ipak ne bude izgrađen, „veliki gubitnik pre svega bila Nemačka. Zato ona i nudi da nadoknadi eventualne štete kompanijama zbog američkih sankcija, a istovremeno je pomogla i da se napravi prodor u pregovorima između Rusije i Ukrajine oko nastavka transporta gasa kroz tu zemlju, što olakšava ukupnu situaciju nastalu zbog pitanja šta će biti s Ukrajinom ako sav transport ruskog gasa ka Zapadnoj Evropi bude prebačen na ’Severni tok‘ 1 i 2. I Trampu će ovaj sporazum koristiti jer će dokazati kako je spasao Ukrajinu, a uz to je i Rusiji potrebno da Ukrajina bude stabilna. Iz svih tih razloga se sad i pravi jedna vrsta šireg paket-aranžmana koji će omogućiti što bezbolniji završetak izgradnje ’Severnog toka 2‘“.
„Rešenje ovog problema“, dodaje Borislav Korkodelović, „donelo bi i određenu relaksaciju odnosa unutar Evropske unije, koja je dosta podeljena oko ’Severnog toka 2‘, s Nemačkom, Holandijom, Danskom, Francuskom... na jednoj strani, dok su sa druge strane Poljska i pribaltičke države, u čemu se ponavlja ona podela na ’staru‘ i ’novu‘ Evropu kakvu smo imali u vreme iračkog rata“.
Posledice po transatlantsko savezništvo
Kakve će posledice slučaj „Severnog toka 2“ i propratnih američkih sankcija imati na odnose Nemačke i SAD?
„Nemačka jeste u podređenom položaju u odnosu na Ameriku, ali, da se stvari u tom pogledu menjaju, pokazuje i odluka Berlina da ne odustane od saradnje s kineskom kompanijom ’Huavej‘ uprkos pritiscima Vašingtona da to učini. Zato očekujem da neće biti popuštanja ni oko ’Severnog toka 2‘“, smatra Miroslav Stojanović.
„U osnovi nemačkog ponašanja jeste njena ekonomija. Takođe, ona shvata i da se rađaju novi odnosi u svetu u kojima evroazijska kontinentalna masa sve više dominira u razmatranjima geostratega širom sveta“, objašnjava Borislav Korkodelović onu opasku Petera Bejera o „ogromnoj geopolitičkoj dimenziji komercijalnog projekta“ kakav je „Severni tok 2“. „Tokom proteklih 400 godina težište je bilo pre svega na pomorskim putevima, a sada se sve više vraćamo na stare puteve svile koji su vekovima ranije išli preko kontinentalne mase. Zato se Nemačka i spominje kao sledeća zemlja Evropske unije, posle Italije, koja će se priključiti kineskom projektu ’Pojas i put‘. A to znači da je, više od 7 decenija posle okončanja Drugog svetskog rata, Nemačka počela da razmišlja kako ponovo želi da bude svoja na svome.“
O varničenjima na transatlantskim odnosima, skreće pažnju Miroslav Stojanović, svedoči i to što je „kancelarka Angela Merkel i otvoreno rekla da Nemačka ne prihvata da jedna država ima pravo da uvodi eksteritorijalne sankcije trećim zemljama... Istovremeno, suočena s Trampovim jednostranim potezima, i Evropska unija nastoji da ujedini front prema Americi, jer će ujedinjena biti snažniji pregovarač i time lakše odbraniti svoje ekonomske interese“.
„Sudeći po izjavama lidera“, kaže Borislav Korkodelović, „vodeće države EU, kao što su Nemačka i Francuska, žele veću emancipaciju u odnosu na SAD“. Međutim, zaključuje, „i ako se te izjave budu pretočile u praksu, taj proces će ići puževim korakom, jer u osnovi svega i dalje, ipak, postoje američki vojno-industrijski kompleks i ta ’duboka država‘. A oni znaju gde su njihove crvene linije čiji prelazak, kojim bi Evropska unija postala potpuno samostalna, neće tako lako dozvoliti“.