Zakon će stupiti na snagu nakon što ga potpiše američki predsednik Donald Tramp, a budžet pokriva širok spektar izdataka, od isplaćivanja plata do finansiranja izgradnje brodova i aviona, koji će biti proizvođeni, modernizovani ili povučeni iz upotrebe.
Budžetom, koji se odnosi na period do 30. septembra 2021. godine, pokriveno je i stvaranje kosmičkih snaga, što je vojni prioritet predsednika Trampa.
Prošla su vremena Hladnog rata
Vojni analitičar Aleksandar Radić za Sputnjik kaže da i SAD, kao i druge zemlje, podižu iznose vojnog budžeta, ali da je to daleko od nivoa troškova iz vremena kada je završen Hladni rat i kada je udeo u bruto nacionalnom proizvodu bio znatno veći.
„Inflacija, korporativni interesi, drastično povećanje cena i troškova utiču na to da, kada se suočite s brojkama vojnih budžeta, to su neki veliki izrazi, ali s druge strane, kupuje se manje naoružanja nego ikad pre“, uveren je on.
Prema Radiću, SAD ulaze u proces modernizacije konvencionalnih borbenih sredstava.
On podseća da su SAD tokom rata protiv terorizma ulagale puno novca — od personalnih troškova do tehnike, koja je istrošena.
„SAD moraju da modernizuju neke ne toliko spektakularne sisteme, koji mogu da budu na naslovnim stranama, ali moraju da krenu i u zanavljanje tehnike za kopnenu vojsku i obnavljanje radarskih sistema. Novi elektronski sistemi oduzimaju ’lavovski‘ deo para“, kaže on.
Naravno, za prezentaciju će uvek biti potrebno da se pokažu neka nova visoko-tehnološka dostignuća, ali Amerikancima je zapravo potreban novac za modernizaciju stotina različitih borbenih sistema koji već postoje, za zanavljanje tehnike, naglašava on. Značajan faktor je i nivo operativnih troškova SAD, koji je veoma visok, jer njihova vojska funkcioniše na čitavoj planeti.
Pokazati zube Rusiji
Radić kaže da će se sledeće godine ponovo biti održane vojne vežbe NATO u velikom stilu na tlu Evrope, a u kontekstu složenih odnosa sa Rusijom.
„Pokazuju se zubi i to košta“, dodao je on.
Onima koji tvrde da su SAD i Rusija na ivici nove trke u naoružanju Radić odgovara da je to omiljena fraza kada se porede mogućnosti velikih sila, ali da realnost nije takva, niti može biti poređenja sa vremenom Hladnog rata.
„Nema šanse da repriza nečega što je bilo prepoznatljivo u vreme Hladnog rata bude u istoj formi“, kaže on.
Kosmički program
Američki predsednik je još u junu prošle godine naložio Pentagonu da odmah započne formiranje kosmičkih snaga i svoj zahtev je obrazložio rečima:
„Ne želim da nas na tome planu preteknu Kina, Rusija i druge zemlje. Nama nije dovoljno da prosto budemo i vojno prisutni u kosmosu. Mi i u kosmosu moramo imati vojnu nadmoć.“
I ruski predsednik Vladimir Putin nedavno je upozorio da SAD doživljavaju kosmos kao poprište vojnih dejstava i da planiraju borbene operacije.
Kad je reč o kosmičkom programu, Radić kaže da je jasno da se određene sume novca ulažu u satelite i da su oni potrebni za različite namene — izviđanje i rano upozoravanje na lansiranje protivničkih raketa.
„Međutim, tu se neće desiti ništa spektakularno i daleko je od toga da se obnove kosmički programi na nekadašnjem nivou“, ističe on.
Prof. dr Mitar Kovač, direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma, za Sputnjik kaže da osnivanje kosmičkih snaga nije ništa novo.
„Na tome rade velike sile, pre svega Rusija, Kina i SAD, i tu postoji svojevrsna trka kako u proizvodnji senzorskih sistema tako i u proizvodnji borbenih sistema koji bi se mogli upotrebljavati u kosmosu i iz kosmosa prema različitim ciljevima na zemlji“, dodaje on.
Trka u naoružanju se, prema njegovom mišljenju, ne seli u potpunosti u kosmički prostor, ali se iz njega značajno može uticati na sve krize i sukobe na zemlji i prevlast u toj dimenziji umnogome omogućava prednosti na kopnu.
„Ipak, radi se o integralnoj trci u naoružavanju, pored kopna, vode, vazduha, sada i u toj četvrtoj dimenziji u kosmosu“, kaže Kovač.
Kako parirati Kini
Radić ukazuje na to da, kada je Kina u pitanju, tu je za Amerikance glavno kako da održe postojeće potencijale.
„Kina želi da izađe na okeane i želi da gradi nosače aviona, a za Amerikance će biti pitanje kako da pariraju. Moraće da ulože mnogo novca kako bi održali ono što imaju“, smatra on.
Kovač kaže da su troškovi američke vojske veliki i zbog operativnih troškova i finansiranja različitih baza u skoro celom svetu.
„Ti troškovi su porasli u poslednje vreme i zbog angažovanosti pojedinih jedinica u krizama i ratovima“, naglašava on.
Ipak, evidentno je da je minulih godina i pred ogromnog budžeta došlo do izvesnog zaostajanja u tehnologiji proizvodnje strateških borbenih sistema i raketa strateške namene, ocenjuje Kovač.
„I to pre svega u odnosu na karakteristike ruskog programa, koje su u poslednjih godinu dana obelodanjene“, ističe on.
Kovač skreće pažnju i na potrebu da se poveća zadovoljstvo među pripadnicima američkih vojnih snaga.
„Jer te plate koje su sada, nisu motivacione za učešće u operacijama širom sveta. Drugi deo se odnosi na poboljšanje uslova života i rada u tim bazama. Deo koji se odnosi na modernizaciju i proizvodnju novih borbenih sistema je deo budžeta koji će doživeti najveće povećanje, jer će nastojati da nadoknade taj zaostatak“, objašnjava naš sagovornik.
Orvelovski je ovaj budžet nazvati progresivnim
Demokrata Ro Kana, jedan od najglasnijih protivnika vojnog budžeta u Predstavničkom domu, kaže da se on može oceniti na različite načine, ali da bi bilo „orvelovski“ reći da je progresivan i konstatuje da je užasno što je samo 48 članova Donjeg doma Kongresa bilo protiv budžeta.
„Govorimo u brojkama. Ovaj budžet je za 120 milijardi dolara veći od onog koji nam je ostavio Obama. Njime bi mogli da budu finansirani državni koledži, pristup super brzom internetu za svakog Amerikanca“, naveo je Ro Kana.
Savetnik Bernija Sandersa, nezavisnog političara koji povremeno sarađuje sa demokratama, bio je takođe oštar.
„Svaki član Kongresa koji je glasao kako bi najkoruptivnijem i neuravnoteženom predsedniku dao 738 milijardi dolara, kako bi nastavio da vodi beskonačne ratove, da finansira fiktivne kosmičke snage, da dovodi u opasnost američke snage, nikada ne sme da nam kaže da sebi ne možemo da dopustimo ’Novi zeleni sporazum‘ ili ’Mediker‘ za sve“, napisao je Voren Ganels.