Kako je saopšteno, kupolasti krovovi u blizini palate iz bronzanog doba u Pilosu srušili su se tokom antičkog perioda i toliko grobnice napunili zemljom da pljačkaši nisu mogli da uđu u njih i poharati ih u potpunosti, prenosi AP.
U grobnicama su pronađeni zlatni pečatni prsten, zlatni amulet egipatske boginje, a Ministarstvo je istaklo da je otkriće važno jer osvetljava ranu fazu mikenske civilizacije.
Veća od dve grobnice dugačka je 12 metara, dok je druga za dve trećine manja, a obe pripadaju tolološkoj vrsti grobnice, masivne podzemne konstrukcije sa kupolama, čija je visina mogla da dostigne i 15 metara, preneo je Tanjug.
Mikenska civilizacija postojala je između 1650. i 1100. godine pre nove ere i predstavlja izvor za brojne mitove i legende antičke Grčke, poput Trojanskog rata.