Advokat Branko Pavlović za Sputnjik kaže da generalno imamo loše upravljanje u svim javnim i državnim preduzećima. I to loše upravljanje više košta ta preduzeća, ali posredno, pošto su državna, i sve nas.
Predstavnici nezadovoljnih radnika Pošte i Vlade Srbije u četvrtak uveče su postigli dogovor, obustava rada će biti prekinuta, a radnici sa najmanjim primanjima trebalo bi da dobiju najveće povećanje plate.
Ostaje, međutim, pitanje da li će to i definitivno suštinski rešiti problem. Protest jednog broja poštara trajao je u talasima još od 2017. godine.
Pošta kao slika javnog sektora
Kao i u drugim javnim preduzećima čiji su radnici protestovali ove godine, a to su činili oni u Aerodromima Srbije i Republičkom geodetskom zavodu, i u Pošti su nezadovoljni ne samo visinom primanja, nego i organizacijom posla i načinom vođenja te kompanije koja živi od zarade, a ne od budžetskih sredstava.
Pojedini mediji su proletos prenosili izjave zaposlenih da rukovodstvo firme sve češće odbija poslove velikih korisnika zbog nedostatka neposrednih izvršilaca, uz pitanje zašto se umesto poštara u administraciji zapošljavaju partijski kadrovi koji ne donose zaradu firmi.
Još 2017. godine su premijerki predočili da iz Pošte sve više odlaze stručnjaci i obučeni radnici, pa su 2016. godine imali smanjen obim usluga za dva odsto, dok su privatni operateri imali rast od 16 odsto.
Pavlović ističe da su javna preduzeća krcata potpuno nepotrebnim i nesposobnim partijskim kadrovima i na nižim nivoima od direktorskih. Kako primećuje, oni potpuno bezrazložno opterećuju platni fond sa vrlo visokim platama, zbog čega su drugi zaposleni s pravom nezadovoljni.
„Sva ta nezadovoljstva i svi ti štrajkovi govore o tome da se po dubini svih sistema uopšte ne upravlja na odgovarajući način. Važno je da se kao društvo suočimo s time i da shvatimo da ne možemo da zasnivamo funkcionisanje na nepodnošljivo niskim platama najvećeg broja ljudi u Srbiji. Platu od 356 evra prima više od 50 odsto zaposlenih u Srbiji“, naglašava sagovornik Sputnjika.
Modeli upravljanja u Nemačkoj i Kini
On ukazuje na to da nije nikakva nepoznanica kako se dobro upravlja bilo javnim bilo preduzećem sa većinskim udelom države u njemu, da takvi modeli postoje u svetu, posebno u Nemačkoj i Kini.
Suština je, kaže, u tome da morate da napravite telo izvan vlade koje će odrediti strategiju razvoja zemlje, pa u okviru toga i privrede, pa u okviru toga i velikih sistema, dok bi drugo telo, takođe izvan vlade, vodilo računa o neposrednim poslovnim planovima i kadrovskoj politici u tim preduzećima, gde bi menadžment zavisio od uspešnosti preduzeća.
Šta to konkretno znači predočio je na primeru EPS-a, koji je ovih dana prozvao i državni revizor zbog nezakonitog povećanja regresa za prošlu godinu.
„Ukoliko oni imaju veliki takozvani gubitak na mreži, koji je uvek bio previsok, a spektakularnih je razmera u poslednjih pet-šest godina, onda odmah svi koji su nadležni za menadžment EPS-a moraju da snose odgovornost“, tvrdi naš sagovornik.
Zašto se izbegavaju platni razredi?
On ističe da profitabilnost tih sistema mora da raste po većoj stopi od prihodne strane i da je to odlika dobrog upravljanja.
„Dobar profesionalni menadžment u javnim preduzećima i platni razredi u celokupnom javnom sektoru su nam neophodni, a njihovo izbegavanje je osnov za mnogobrojne nepravilnosti i korupciju“, smatra Pavlović.
Posebno je kao veliki problem istakao činjenicu da više od polovine zaposlenih u Srbiji mesečno prima 356 evra.
„Problem je što zaposleni ne može da živi od te plate i to mora da se menja i zato treba podržati poštare. Da li će oni zbog represivnih mera koje se pominju izdržati ili neće to je drugo pitanje, ali da je slamanje tako opravdanih zahteva silom zapravo štetno za sve nas građane, ja sam u to potpuno ubeđen“, kaže sagovornik Sputnjika.
O reformisanju javnih preduzeća se, međutim, godinama priča i na priči je uglavnom i ostalo. Dobro poznata fraza da su ona partijski plen i dalje nije izgubila na značaju. Opterećena viškom zaposlenih, pre svega na administrativnim poslovima, čije je dugogodišnje gubitke sanirala država, koliko god da je u nekim stanje popravljeno i dalje predstavljaju problem.
Početkom godine ministar finansija Siniša Mali je najavio da su prioriteti upravo u nastavku strukturnih reformi, prevashodno u oblasti javnih preduzeća. Od tada su zaposleni u tri javna preduzeća bili u štrajku.