Izložba pod nazivom „Arhitekta N. P. Krasnov. Povratak“ otvorena je u Domu ruske dijaspore „Aleksandar Solženjicin“ u Moskvi. To je još jedan u nizu projekata koji ima za cilj da osveži pamćenje i podseti na značajno stvaralaštvo Krasnova. Počeci triju glavnih razdoblja njegove karijere spojeni su i prikazani kao jedna celina, koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
Nacrti i skice Nikolaja Krasnova
Na izložbi su prvi put predstavljeni nacrti i skice arhitekte Krasnova — počeci građenja nečeg predivnog, što je iz godine u godinu izraslo u prava remek-dela. Životne prepreke nisu zasmetale njegovoj nadahnutoj duši, već su ga vodile uzlaznom putanjom u svet umetnosti, te je ostavio neizbrisivi trag ne samo u Rusiji, nego i na Malti i u Srbiji.
„On je na poseban način preneo duh Malte u svom delu i dao joj karakteristične boje, koje nisu izgubile svoj sjaj ni nakon toliko godina“, rekao je ambasador Malte u Rusiji Pijer Klajv.
Livadijski dvorac na Krimu pleni lepotom i odiše istorijom. I za to zasluge pripadaju upravo Nikolaju Krasnovu, koji je projektovao ovo zdanje. Nacrti dvorca i srž ovog kulturnog nasleđa, prepoznatljivog svuda u svetu, prvi put su pokazani javnosti.
Veliki deo svoje umetnosti čuveni arhitekta je ostavio Srbiji. Arhitektura najlepših zgrada u Beogradu je uglavnom njegovih ruku delo, a i neki okolni gradovi su uspeli da sačuvaju „parče njegovog majstorstva“. Ne štedeći svoj talenat u međuratnom periodu, on je „obogatio glavni grad Srbije prelepim građevinama iz kojih se danas upravlja ovom zemljom“, rekao je na izložbi savetnik Ambasade Srbije u Rusiji Slavoljub Carić.
Ovaj majstor svog zanata projektovao je i zgradu pozorišta Manjež, današnjeg Jugoslovenskog dramskog, i mnoge druge, rasejane u nekoliko zemalja, ostavljajući nam kulturne spomenike koji i u ovo vreme ostavljaju bez daha.
Ova izložba i mnoge manifestacije koje iz godine u godinu slave umetnost Nikolaja Krasnova, ali pre svega monumentalna zdanja koja je projektovao, ne dozvoljavaju da ode u zaborav.