Istraživanje „Političko javno mnjenje Crne Gore“ pokazalo je da 55 odsto ispitanika veruje da Crna Gora treba da bude članica Evropske unije.
To je istorijski minimum kada je u pitanju podrška građana EU.
„Ovo predstavlja istorijski minimum kada govorimo o podršci građana Evropskoj uniji, još od vremena kada je CEDEM počeo da sprovodi istraživanja, od oktobra 2007. godine“, rekao je programski koordinator CEDEM-a Ognjen Marković.
On je ocenio da su razlozi za takav rezultat višestruki, navodeći da građani percipiraju da je stanje u EU u dubokoj krizi zbog „bregzita“ i sporijeg procesa pristupanja novih članica EU, prenose „Vijesti“.
„Što građane navodi na zaključak da potencijalnog učlanjenja Crne Gore neće biti u skorije vreme“, naveo je Marković.
On je kazao da je smanjeno i interesovanje građana za NATO, navodeći da ga ne podržava 42 odsto anketiranih.
Istraživanje, koje je rađeno od 1. do 9. decembra, i u kojem je učestvovalo 1.009 ispitanika pokazalo je da njih 46,2 odsto misli da se Crna Gora kreće pogrešnim putem.
„Otkad postavljamo ovo pitanje, u periodu od 10 godina, ovo je najdrastičnije stanje po pitanju toga koliko su građani zadovoljni. To je očigledno posle ovako turbulentne godine koja je počela aferama i agresivnijom retorikom na političkoj sceni. S druge strane, bilo je i novih finansijskih ulaganja Vlade, afera u pravosuđu. Sve je to izgleda uticalo na stavove građana“, ocenila je direktorka CEDEM-a Milena Bešić.
Ona je rekla da je veći broj građana koji generalno nisu zadovoljni radom Vlade u odnosu na one koji jesu, navodeći da su podaci približno isti rezultatima iz julskog istraživanja.
Da su veoma zadovoljni radom Vlade izjasnilo se 10,8 odsto ispitanika, da je uglavnom zadovoljno 18,9 odsto, uglavnom nezadovoljno je 18,4 odsto, a veoma nezadovoljno je 31,4 odsto anketiranih, a 20 odsto ispitanika nije imalo stav po tom pitanju.
Kada je reč o institucijama, istraživanje je pokazalo da građani najviše poverenja imaju u sistem obrazovanja (52,8 odsto) i Srpsku pravoslavnu crkvu (46,4 odsto).
Najveću podršku građana zatim imaju policija, vojska, zdravstveni sistem, Delegacija Evropske unije, nevladin sektor...
„Vlada beleži određeni rast poverenja sa 32,4 na 36,2 odsto, predsednik sa 34,2 na 37 odsto, Skupština sa 32,5 na 33,7 odsto“, kazala je Bešićeva.
Ona je rekla da je malo paradoksalna situacija gde se vidi da je izraženo nezadovoljstvo radom Vlade i ocenom da je država krenula pogrešnim putem, a da se sa druge strane očitava umereni rast poverenja u institucije.
Istraživanje je pokazalo da građani od svih ministarstva, najviše poverenja imaju u Ministarstvo sporta i mladih, a potom u Ministarstvo obrazovanja, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i Ministarstvo kulture.