Emanuel Nobel i njegova supruga Andrijeta preselili su se 1837. godine sa četvoricom sinova u Sankt Peterburg na poziv carske mornarice. On se uspešno bavio proizvodnjom mina za rusku carsku flotu dok su se sinovi školovali. Kasnije su postali svetski priznati pronalazači i bogati industrijalci.
„Alfred je imao devet godina kada se porodica preselila. Nastavnici su mu dolazili kući, a hemiju mu je predavao Nikolaj Zimin jedan od najpoznatijih profesora tog vremena. Emanuelu su u Rusiji predložili da investira u znanje svog sina i nakon prvog dela školovanja, Alfreda su poslali u Zapadnu Evropu, gde je izučavao eksplozivne tvari“, ispričao je za Sputnjik dopisnik „Večernjih novosti“ iz Rusije Branko Vlahović.
Oko 500 naslednika Nobelove porodice
Alfred je imao dva starija brata, Roberta i Ludviga, i oni su imali naslednike, tako da danas smatra da u svetu postoji oko 500 naslednika Nobelove porodice. Alfred i brat Emil nisu imali dece.
„Već 1850. Emanuel Nobel je u Peterburgu imao fabriku koja je imala velike narudžbine od ruske vojne flote. Sinovi su počeli da ulaze u porodični biznis. Eksperimentišući s eksplozivom, jedan od braće, Emil, poginuo je 1864“, rekao je Vlahović.
On ističe da mnogi često iz neznanja govore da je Alfred Nobel, osim pronalaska eksploziva, odgovoran i za konstruisanje tankera, što nije tačno. Tankere za naftu je konstruisao i praktično prvi čovek koji je počeo da ih pravi je njegov stariji brat Ludvig.
Inače, Ludvig i Robert su 1876. godine stvorili naftnu kompaniju i neko vreme su zbog toga živeli i radili u Bakuu.
Da li bi predložio nagradu za mir
Porodicom Nobel u Rusiji bavio se profesor Arkadij Melua, koji je napisao knjigu „Dokumenti iz života i rada porodice Nobel“ koja ukazuje na važne veze Nobelovih sa Rusijom. Vlahović kaže da Melua nije istraživao samo u Rusiji nego i u drugim zemljama i da dokumentacija iz života i rada porodice Nobel pokazuje da su oni bili jako talentovani i da su imali jako puno uspeha, ne samo u biznisu nego i u nauci.
„Imali su mnogo registrovanih patenata, tako da su ostavili velike tragove u određenim oblastima i nije slučajno zašto je kod osnivanja ove nagrade Nobel insistirao da se prve nagrade dodeljuju iz fizike i hemije, kao i medicine, zatim i književnosti i nagrade za mir. Verovatno da je znao ko će sve dobiti nagradu za mir — ne bi je ni predlagao“, kazao je Vlahović.
On je podsetio da je Nobel potpisao svoju oporuku u Parizu i praktično obavezao svoje naslednike da 17 odsto od ukupnog kapitala daju za Nobelovu nagradu.
Vlahović je ukazao i na poznate Ruse koji su dobili Nobelovu nagradu — čuveni fiziolog Ivan Petrović Pavlov 1904. godine, kasnije i književnici Ivan Bunjin, Boris Pasternak, Mihail Šolohov i Aleksandar Solženjicin. Josif Brodski bio je rodom iz Sankt Peterburga, ali je nagradu dobio kao američki državljanin.