„Resetovanje“ odnosa Vašingtona i Moskve je, slobodno se može reći, „večna tema“ u odnosima dve države, ali upravo bi START 3 mogao da bude dobra polazna tačka za budući bolji dijalog.
Lavrov je juče boravio u Vašingtonu, gde je prvo razgovarao sa američkim državnim sekretarom Majkom Pompeom, a potom u Beloj kući i sa američkim predsednikom.
Razgovor je trajao oko 45 minuta, zajedničkog obraćanja medijima nije bilo, a Lavrov je kasnije u Ambasadi Rusije rekao da je ključna tema razgovora sa američkim zvaničnicima bilo pitanje očuvanja globalne stabilnosti.
On je potvrdio stav Moskve da je neophodno produžiti Sporazum START 3, a takođe je istakao da je Tramp među malobrojnima u Americi koji shvataju značaj boljih odnosa između dve zemlje.
Svoje utiske Tramp je, po običaju, izneo na Tviteru, gde je poručio da je sastanak bio pozitivan i da se nada nastavku dijaloga.
U međuvremenu se oglasio i Kremlj ocenom da sama činjenica da je Tramp primio visokog ruskog zvaničnika predstavlja važnu stvar i da su kontakti bitni, iako se u ovom trenutku ne može govoriti o nekim pozitivnim pomacima u bilateralnim odnosima.
Zamenik direktora Instituta za istoriju i politiku MPGU Šapovalov kaže da se nagomilalo mnogo pitanja između dve zemlje, ali na prvo mesto stavlja produžetak Sporazuma START 3, jer je poslednji bastion sistema nuklearnog odvraćanja.
„Za Rusiju je važno da se Sporazum produži, ali i da se obnovi sistem bezbednosti koji su SAD praktično demontirale“, kaže Šapovalov.
On skreće pažnju i na drugi apsekt koji određuje američko-ruske odnose — situaciju u samoj Americi.
„U SAD je u toku snažna kampanja protiv Trampove administracije i u toj situaciji bilo kakvi kontakti između SAD i Rusije za demokrate predstavljaju mogućnost za nove optužbe na Trampov račun.“
O tome da li susret Lavrova i Trampa zaista može da donese prodor u odnosima dve zemlje ili su Trampu ruke, zbog pritisaka iznutra, vezane, za Sputnjik govori bivši ministar spoljnih poslova SRJ Vladislav Jovanović.
On kaže da je samo po sebi značajno to što je Tramp odlučio da se na pozitivan način postavi prema problemima odnosa sa Rusijom.
Tramp pod pritiskom izbora i Kongresa
I Jovanović i ruski politikolozi se slažu da budućnost američko-ruskih odnosa umnogome određuju unutrašnja politička pitanja u SAD i snažna kampanja demokrata protiv Trampove administracije.
Jovanović ističe da Trampove poruke stižu u trenutku kada je on sam „pod hipotekom pritisaka iz Kongresa i javnosti tzv. ’duboke Amerike‘, tako da ne može da tvrdi da je potpuno samostalan u odnosima s drugim akterima u svetskoj politici“.
Ipak, na američkoj strani, bez obzira na njene unutrašnje i druge probleme, postoji opravdano strahovanje da bi puštanje događajima da se razviju „na slepo“, po sopstvenoj inerciji, moglo da ugrozi minimum svetskog poretka koji je još očuvan, ističe Jovanović i dodaje da bi napredovanje u odnosima sa Rusijom, ma koliko ono u početku bilo samo proceduralno, značilo puno za Trampa.
Tramp je, takođe, u trci za nekim značajnijim spoljnopolitičkim uspehom pred predstojeće izbore, a ono na šta je on računao — Severna Koreja, Venecuela... to je otpalo ili je neizvesno, a sve ostalo što je ponudio je minimalno, ocenjuje Jovanović.
Strah od jačih veza Rusije i Kine
„S druge strane, i kod njega i kod drugih u Americi postoji potajno strahovanje da bi politika ekonomskih i političkih pritisaka na Rusiju mogla da dovede do tešnjih ne samo političkih i trgovinskih, već i vojnih odnosa Rusije i Kine, što bi dugoročno gledano predstavljalo daleko veći problem za Ameriku i njene saveznike nego što su to sadašnji nesporazumi koje imaju sa Rusijom“, kaže Jovanović.
Te dve stvari igraju ključnu ulogu u otvaranju američke administracije prema Rusiji, uveren je on.
„Ma koliko Amerika mislila da je moćna, što ona jeste, ali više nije i svemoćna, ne može sebi da dozvoli sebi luksuz da drugim velikim takmacima dopusti da se još više ujedinjuju, uključujući i na vojnom planu, jer bi to Ameriku dovelo u loš strategijski položaj“, ocenio je sagovornik Sputnjika.
Naredni meseci test da li Tramp ima snage da ide putem dijaloga s Rusijom
Prema njegovom mišljenju, naredni meseci će biti indikativni da se vidi u kojoj meri Trampova administracija ima snagu i doslednost da ide putem pregovora s Rusijom.
„Ili će na neki način biti onemogućena novim vidovima pritisaka na Trampa ne samo iz Kongresa, nego i iz drugih pravaca, što će mu posebno vezati ruke“, zaključuje Jovanović.
I ekspert Centra za istraživanje problema bezbednosti RAN Konstantin Blohin upozorava na to da Tramp, bez obzira na želju, ne može da realizuje taj kurs unapređenja odnosa s Rusijom.
„Tramp je jedan od nekoliko američkih političara koji shvata da je potrebno poboljšati odnose sa Rusijom, ali on to ne može da sprovede zbog unutrašnje političke situacije u SAD“, naglašava Blohin.