Ukoliko Predlog zakona o suzbijanju zlonamernih radnji uslovljenih terorističkim aktivnostima Rusije bude usvojen, američki državni sekretar Majk Pompeo moraće u roku od 90 dana da podnese zaključak nadležnom Komitetu za spoljne poslove kojim će odgovoriti na dva osnovna pitanja — da li je moguće označiti Rusiju kao jednog od sponzora terorizma i da li se kao terorističke mogu označiti oružane grupe koje se nalaze u Donjeckoj oblasti, koje navodno podržava Moskva, kao i oružane formacije povezane sa Donjeckom i Luganskom Narodnom Republikom.
Ko sponzoriše terorizam u Donbasu
Ruski eksperti izdvajaju tri osnovna razloga za ovakve postupke Amerike.
Prvi je pritisak na zemlje EU da odustanu od poboljšanja odnosa sa Rusijom i indirektna poruka da će američke elite osuditi svaki pokušaj u ovom smeru.
Kako je ukrajinske kriza jedan od glavnih kamena spoticanja u odnosima između EU i Rusije, Aleksandar Kubiškin, profesor sa Fakulteta za međunarodne odnose Državnog univerziteta u Sankt Peterburgu, smatra da je ova kampanja s razlogom pokrenuta baš pred sastanak „Normandijske četvorke“ u Parizu, a da je njen glavni cilj jačanje pozicije onih koji ne žele mirno rešenje sukoba u Donbasu i smirivanje ukrajinske krize.
„U Americi postoji izuzetno jak ukrajinski lobi, koji veruje da se u osnovi ruske politike prema Ukrajini nalazi državni terorizam. Da bi to bilo dokazano, neophodno je prvo učesnike otpora u Donbasu, Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici označiti kao teroriste, kao i rusku vojsku, koja se navodno nalazi na ovim teritorijama“, rekao je Kubiškin.
On podseća da su slične interpretacije postojale među američkom političkom elitom i u vezi sa ruskom politikom u Siriji, naročito na njenoj početnoj etapi, ali da su ove „glasine“ nestale nakon što je Rusija počela da sarađuje sa Turskom i nakon pregovora u Ženevi.
„Stvar je u tome da treba označiti rusku politiku prema Ukrajini terorističkom, kako bi se ojačale pozicije Kijeva, a Moskva predstavila kao agresor pred međunarodnom zajednicom, što bi bio još jedan povod za uvođenje novih sankcija“, objašnjava Kubiškin.
U Moskvi su već nekoliko puta isticali da nemaju nikakve veze sa sukobom u Donbasu, jer je on nastao kao rezultat državnog udara u Ukrajini 2014. godine. Osim toga, zapadne zemlje i SAD do sada nisu uspele da dostave nikakve dokaze o prisustvu ruskih trupa u Ukrajini.
Ruski eksperti ističu da to što Rusija pruža humanitarnu pomoć Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici, ne znači da Moskva bilo šta narušava, jer su samoproglašene republike nastale kao element regionalne strukture vlasti tokom raspada ukrajinske države.
Besmisleni zakoni glavni adut u američkoj izbornoj trci
Drugi razlog je predizborna kampanja, jer učesnici u političkoj trci žele da pokažu svojim građanima da su oni patriote koji brane interese SAD, iako prosečnog građanina ne interesuju toliko ove optužbe. U suštini, eksperti ističu da republikanske kongresmene zanimaju samo politički poeni, a ne i posledice.
„Amerikanci stalno donose besmislene zakone, jer oni nemaju nikakvih posledica. Prosečne građane ne interesuje spoljna politika, tako da je putem ’zakonodavnih inicijativa‘ moguće pokazati borbeni duh i bes u odbrani američkih interesa, jer nikakvog odgovora neće biti, zbog nezainteresovanosti američkih birača“, rekao je za Sputnjik politikolog Mihail Sineljnikov Orišak.
On dodaje da se mnogi američki senatori baš iz toga razloga bave ovakvom vrstom aktivizma, jer ih to stavlja u pogodan položaj. On, ipak, ne veruje da će ovaj predlog zakona zaista biti usvojen, ali ističe da se i u tom slučaju ništa značajno neće promeniti, već da može pozitivno uticati na ruski duh, koji se uvek ujedinjuje pred pretnjom, kao što je to bilo u 19. veku protiv Velike Britanije ili u 20. veku protiv Nemačke i Japana.
Terorizam kao instrument borbe za tržište
Kao treći razlog eksperti navode konkurenciju. Naime, protiv država koje su uvrštene u spisak onih koje sponzorišu terorizam, primenjuju se ne samo ekonomske i finansijske sankcije već i zabrane na izvoz oružja, kao i povećane kontrole na izvoz robe dvostruke namene. Najvažniji deo ovih restriktivnih mera je da se sankcije mogu primeniti i protiv zemalja ili lica koje zaključuju trgovinske sporazume sa ovakvim državama.
„Amerikanci su uvek uvodili sankcije protiv Rusije kad god smo im bili konkurencija, kada je reč o trgovini oružjem, tržištu uglja, pa i snabdevanju energijom u sovjetsko vreme, kada smo sprovodili gasovod i naftovod do Nemačke... Mnogo poslova u vezi sa oružjem je već blokirano. Viktor But, koga su oni nazivali ’trgovcem smrću‘, nalazi se u zatvoru, a ceo slučaj je bio prenapumpan. To se sve dešavalo mnogo pre događaja u Ukrajini“, objašnjava Sineljnikov Orišak.
Ekspert dodaje da se na celu ovu situaciju može gledati kao na veliku pi-ar kampanju, jer su SAD mogle da jednostavno uvedu dodatne restriktivne mere za ruska pravna i fizička lica, ali da to ne bi izazvalo toliku medijsku pažnju.
Prema njegovim rečima, Amerikanci su uvek nastojali da povežu „lepo i korisno“, ističući sa jedne strane da se bore za demokratiju, a sa druge strane lobirajući za svoje ekonomske interese i sprečavajući pristup ovim tržištima Rusiji.
Podsetimo, Stejt department je još 1979. godine napravio spisak država koje sponzorišu terorizam. Među prvim zemljama koje su se našle na tom spisku bila je Sirija, potom Sudan, a od pre dve godine i Severna Koreja.