Pomamu oko dodataka ishrani i vitaminskih kompleksa naučnici ne podržavaju i savetuju da ne trošite novac na njih bez preke potrebe, piše u „Analima interne medicine“.
Moda zdravih dodataka ishrani
Ime Linusa Polinga sedamdesetih bilo je poznato ne samo uskom krugu naučnika, već i široj javnosti: dva puta je dobio Nobelovu nagradu – kao hemičar i kao javna ličnost. Njegov autoritet je bio nesporan, pa kada je napisao knjigu u kojoj tvrdi da je vitamin Ce efikasan u prevenciji i lečenju prehlade, odmah je postala bestseler.
Činjenica je da je sam Poling zbog bolesti bubrega bio primoran da se pridržava stroge dijete, a kada je ujutro počeo da dodaje vitamin Ce svom soku od pomorandže, zaista se osećao bolje. Kao rezultat toga, naučnik se ne samo zaljubio u ovaj vitamin, već je uspeo da ubedi javnost da je u stanju da on izleči čak i ozbiljne bolesti, poput side i raka. Suluda potražnja za vitaminima odmah je stvorila novu tržišnu trku.
Iako je beskorisnost vitamina Ce u lečenju bolesti više puta dokazana, ideja o divnoj piluli sa trenutnim dejstvom je bila izuzetno atraktivna. To je dovelo do činjenice da je u 2016. obrt na svetskom tržištu biološki aktivnih aditiva iznosio 132,8 milijardi dolara, a do 2022. godine, prema predviđanjima, on će se približiti 220,3 milijardi dolara.
Šta su dodaci ishrani
Dodaci ishrani su supstance koje se koriste za jačanje zdravlja: sprečavanje bolesti, održavanje imuniteta i poboljšanje rada unutrašnjih organa. Oni mogu da uključuju aminokiseline, antioksidanse, probiotike, kao i vitamine i minerale u dozama koje nemaju izrazit efekat na organizam. Dodaci se prodaju u obliku kompleksa za jačanje imuniteta, kapsula protiv starenja, sredstava za mršavljenje, poboljšanje pamćenja i radne sposobnosti, „tableta za lepotu“. Često imaju atraktivan oblik i pakovanje i reklamiraju ih poznate ličnosti.
Za razliku od lekova, sa značajnom dozom aktivne supstance u sastavu, koji se podvrgavaju ozbiljnim laboratorijskim testovima, dodaci ishrani su prehrambeni proizvodi i nemaju jasne standarde za proizvodnju i kontrolu.
Nije dokazana efikasnost i bezbednost dodataka ishrani
Postoje dokazi da dodaci poput kofeina i kreatina pomažu telu da izdrži intenzivan stres. Ali većina dodataka ishrani je beskorisna ili štetna, ili njihova efikasnost i sigurnost nisu dokazane. Kolagen neće učiniti kožu čvršćom, omega-3 neće poboljšati rad srca i krvnih sudova, a koenzim K10 neće smanjiti pritisak. Štaviše, prema zakonu, dodaci ishrani ne bi trebalo da sadrže supstance u dozama koje mogu imati značajan uticaj na organizam, u suprotnom bi morali da budu registrovani kao lekovi.
Sastav prehrambenih dodataka na etiketi često ne odgovara stvarnom stanju
Budući da tokom registracije i proizvodnje dijetetski dodaci imaju manje stroge zahteve od medicinskih proizvoda, proizvođači im dodaju lekove i zabranjene supstance, a da to ne pominju na pakovanju. Na kraju krajeva, kako bi kupci osetili efekat, mora postojati nešto u sastavu što zaista deluje. Uprava za hranu i lekove (FDA) na crnoj listi navodi dodatke ishrani koji sadrže supstance poput antidepresiva fluoksetin, dijuretski furosemid i laksativni fenolftalein, a sve to može biti štetno.
Nezavisni testovi pokazuju da sastav dodataka ishrani često ne odgovara doziranju naznačenom na etiketi (sa prosečnim odstupanjem od 38 odsto), a takođe sadrži teške metale, kao što je olovo.
Ako je ishrana uravnotežena, ništa drugo ne treba preduzeti
Postoje stanja u kojima se vitamini ne mogu odbaciti – tokom trudnoće, dijeta i nekih bolesti. U tim slučajevima vitamine treba da propiše lekar na osnovu testova. Ali ne treba ih uzimati zdravo za gotovo, „radi prevencije“, niti ih pojačavati zimi i u proleće jer nema sezonskog nedostatka vitamina.
Umesto kupovine dodataka ishrani i multivitamina, stručnjaci preporučuju da više pažnje posvetite hrani. Jedite različite stvari: voće, povrće, mlečne proizvode, jaja, meso, živinu, ribu, mahunarke, koštunjave plodove, žitarice – i budite sigurni da radite sve što je potrebno za vaše zdravlje.