Posle „Dojče banke“, koja je sredinom godine najavila da će do 2022. u prvoj fazi reorganizacije otpustiti oko 18.000 radnika, sada je i „Unikredit“ grupacija saopštila da ukida 8.000 radnih mesta. Američka agencija podseća da su i druge brojne banke najavile isto, i da će, prema računici, u sledećih nekoliko godina 75.700 zaposlenih u bankama ostati bez posla, od toga čak 83 odsto u Evropi.
Da li je posredi samo slabost evropskih banaka koje posluju u ekonomijama orijentisanim na izvoz, pa su se usled trenutnih međunarodnih ekonomskih trzavica i trgovinskih ratova našle u velikim problemima, kako to objašnjava „Blumberg“? Je li to znak da je finansijski sistem u problemima, pošto se isto dešavalo i prilikom prethodnih kriza ― tridesetih, šezdesetih i devedesetih godina prošlog veka, kako je ocenio investitor Džim Rodžers na najavu otpuštanja iz „Dojče banke“?
Bankarstvo više neće biti isto
Sagovornici Sputnjika smatraju da prisustvujemo promenama u finansijskom svetu posle kojih klasično bankarstvo kakvo nam je poznato više neće biti isto, ali i napominju da je u pitanju samo promena ruha, čiji je krajnji ishod višestruko smanjenje broja zaposlenih.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, nekadašnji guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić napominje da je od početka svetske ekonomske krize 2007―2008, posebno poslednjih godina, došlo do dinamičnog razvoja u novoj regulativi koja se uspostavlja nad bankama, kao i promene unutar EU u smislu formiranja bankarske unije. Posebno će, kako mnogi procenjuju, pitanje „bregzita“ u velikoj meri uticati na to ko će zaista igrati glavnu ulogu u domenu bankarstva i finansija na evropskom kontinentu.
„Ukoliko dođe do izlaska Velike Britanije, a to je sve izvesnije, onda će londonski Siti, kao veliki finansijski centar, trpeti konsekvence, i već smo videli da su određene banke odlučile da smanje svoje prisustvo u Londonu. Neke od njih su već prebacile velike operacije tako da tu dolazi do bitnih promena“, kaže sagovornik Sputnjika.
On, s druge strane, ukazuje na tehnološki razvoj zbog koga se neki tradicionalni bankarski poslovi ne moraju odvijati u bankama. Uz to, u domenu plaćanja kriptovalutama, uz svu kontroverzu koju one nose, postoje novi platni sistemi gde preko internet platformi, uz odgovarajuću softversku podršku, mogu da se obavljaju određene finansijske transakcije.
„Realno je očekivati da će doći do otpuštanja ljudi u narednom periodu. U Britaniji će se to možda osetiti više nego u drugim zemljama, ali verujem da bankarstvo uopšte trpi veliki pritisak i konkurenciju zbog novih tehnologija, ali i zbog takozvanog bankarstva u senci, gde se sve više van tradicionalnih banaka obavljaju bankarski poslovi i nude bankarske usluge“, kaže Šoškić.
Krize koje se lančano šire
On je, ipak, mišljenja da ne treba prenaglašavati čitavu tu situaciju kada se menjaju privredne okolnosti i one u finansijskom sektoru, jer je svet i do sada prolazio kroz periode kada se menjao.
„Finansijski sektor je, naravno, posebno zanimljiv zato što su u njemu moguće nestabilnosti i krize koje posle mogu lančano da se šire kroz ceo finansijski sistem, da pređu u privredu i da izazovu recesiona kretanja, ne samo u jednoj zemlji nego u regionima, pa čak i u čitavom svetu“, ističe profesor Ekonomskog fakulteta.
On smatra normalnim što će se radi konsolidacije dešavati ukrupnjavanje banaka, kao i to što će neke biti ugašene. Važno jer, kako kaže, da se ti procesi odvijaju tako da se ne narušava finansijska stabilnost i poverenje u finansijski sistem.
Ko su najveći rivali bankarstva
Profesor bankarstva na Beogradskoj bankarskoj akademiji Branko Živanović takođe ukazuje na posledice tehnološkog razvoja. On smatra da su najveći neprijatelji konzervativnog, klasičnog bankarstva „Gugl“, „Amazon“ i drugi najveći ponuđači softverske i hardverske opreme koji su već doveli do toga da se bankarski kadrovi isele iz banaka. Krajnji ishod je da će se višestruko smanjiti broj zaposlenih, kaže on za Sputnjik.
Bankarstvo će imati posledice, ali on ne vidi da će banke zbog toga imati problem, već oni koji će zbog toga ostati bez posla. Bankarski sektor će, tvrdi on, samo promeniti konfiguraciju i zaraditi još više.
„Kod nas, recimo, postoji eklatantan primer ’Prokredit banke‘. U periodu od samo nekoliko godina, preorijentišući svoj model poslovanja, 2.500 radnika za kratko vreme je svela na 360-380, a postigla je slične ili čak i bolje rezultate u tom periodu“, naveo je Živanović.
On je precizirao da se ide u pravcu toga da će kreditna analitika o sposobnosti klijenta, na osnovu koje će se odobravati krediti, biti prepuštena tehnologiji umesto ljudima, posebno u sektoru potrošačkih kredita.
Živi rad sve manje poželjan
Kod takvog odobravanja kredita ne očekuje se da stepen greške bude veći od sedam do 10 odsto, a to je za banku manji rashod, manji trošak nego veliki broj zaposlenih radnika, njihovih bruto plata, njihovih osiguranja, godišnjih odmora, troškova filijala.
„Čitavo bankarstvo ide u tom smeru. Živi rad će biti sve manje poželjan, sve manje mesta će za njega biti u bankarstvu. Prosto, arhitektura bankarstva se menja i ide u tom smeru. Inicijalni troškovi za zapošljavanje, troškovi hardvera i softvera, sva ta digitalizovana oprema je u startu skupa, ali to se amortizuje u kratkom periodu, tri do pet godina, najviše sedam, a troškovi radne snage nisu ni konstantni, oni samo rastu“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
On ne vidi direktnu vezu i uticaj trgovinskih razmirica na probleme bankarskog sektora na koje je ukazao „Blumberg“.
Svet je postao jednosoban stan, kapital je mobilan i ide tamo gde može da se oplodi, kaže on, ističući da je bankarstvo servis. Ako Evropska unija beleži manje stope privrednog rasta, logično je da će se to odraziti i na finansijski sektor, ali uvođenju digitalizacije u bankarstvo nije doprineo nikakav trgovinski rat.
Uostalom, krizu iz 2008. godine više su platili svi drugi nego banke koje su do nje i dovele.