Zašto je važno da Srbija proizvodi oružje sa Rusijom /video/

Posle sastanka Vladimira Putina i Aleksandra Vučića mnogi su se obradovali zbog izjave ruskog predsednika da kompanije ruskog vojno-industrijskog kompleksa neće srpskim partnerima samo isporučivati moderno oružje, već da je uspostavljena i bliska proizvodna saradnja.
Sputnik

Urednik političke rubrike u listu „Politika“ Bojan Bilbija smatra da je ona i te kako poželjna za našu zemlju.

Da postoji plan da Srbija i Rusija zajedno proizvode moderno oružje, uključujući i složenije borbene sisteme, potvrdio je za Sputnjik i ambasador naše zemlje u Moskvi Miroslav Lazanski.

Rusija ima poverenje u Srbiju

Bilbija kaže da se naša zemlja već u dobroj meri opremila, da smo kupovali naoružanje od Rusije, ali i Francuske i od Belgije, ali i da namenska industrija sarađuje sa svima.

„Na svetskom tržištu niko ne može sam, pa ni velika Rusija. Njima bi bilo u interesu da ovde pronađu pouzdanog dobavljača, nekog ko može da proizvodi kvalitetne komponente za njihovu namensku industriju. Isto se odnosi i na SAD, a dobar primer je avion F35 koji je napravljen od komponenti iz deset zemalja“, objašnjava on.

Bilbija kaže da je francuski predsednik Emanuel Makron to dobro shvatio i da je zbog toga predložio da Evropa kao celina proizvodi sopstvene borbene sisteme, a da svaka zemlja pojedinačno bude zadužena za određenu komponentu. Makron je zbog toga i rekao da je NATO mrtav, shvatio je da može da vodi projekte koji su trenutno pod isključivom nadležnošću SAD, dodaje naš sagovornik.

Ono što nas raduje, ocenjuje naš sagovornik, jeste činjenica da Rusija nikada ne bi predložila proizvodnu saradnju sa Srbijom da nema potpuno poverenje u našu zemlju.

„Moramo da se prisetimo Ukrajine. Kada je buknula kriza, ta zemlja je gubila deo po deo svoje proizvodnje ruskih komponenti. Ona je počela da ih zamenjuje sopstvenom proizvodnjom, a Ukrajinci su ostali bez ičega, jer ti delovi nikome nisu više bili potrebni. Tako izgleda kada se izgubi poverenje“, upozorio je Bilbija.

Šta će reći Zapad

Ipak, postavlja se pitanje, dodaje on, kako će na prijateljstvo Rusije i Srbije gledati naši zapadni partneri i koliko će to tolerisati.

„Uveren sam da neće i da nam opet predstoji bitka za slobodu, da se izborimo za svoje mesto pod suncem. Da opet možemo svojom glavom da mislimo i svojim rukama da proizvodimo, a da nas niko ne udara po njima. Želimo samo da zaradimo za hleb i da budemo ravnopravni kao i svi drugi“, naglasio je Bilbija.

Potpredsednik Vlade Rusije Jurij Borisov rekao je da ruski i srpski predsednici nisu razgovarali o prodaji S-400, ali nije isključio da bi moglo da dođe do kupovine na kredit. Naš sagovornik podseća da je taj sistem bio u Srbiji i da je to najzapadnija tačka na koju je isporučen.

„Da li ćemo ga mi imati u svom vlasništvu još se ne zna, ali to što je stigao preko bugarskog vazdušnog prostora govori o tome da tehnika može da prođe i da Srbija nije zemlja pod embargom. Ne postoji nijedan međunarodni osnov da nam se takvo naoružanje ne isporuči. Naša zemlja nije u ratu i to je snaga srpske pozicije — ne postoji nikakav legalan razlog da se spreči saradnja sa bilo kojim partnerom. Mnogi bi sarađivali na taj način sa Moskvom, ali ne smeju, plaše se sankcija i pritisaka“, naglasio je Bilbija.

Uloga S-400

On smatra da je S-400 sistem za velike sukobe sa moćnim neprijateljima i svakako da ga je dobro imati preventivno, a ne treba zanemariti ni njegovu ulogu u diplomatiji i ekonomiji.

„Naša vojska već će biti jaka i sa ’Pancirima‘. Onda ćemo dobiti tu snažnu komponentu odvraćanja makar u taktičkom smislu. Mi smo naručili i platili ’Pancir‘ koji još nije stigao, a S-400 ne može da funkcioniše bez njega u zaleđini. Zbog toga valja prvo taj taktički ešalon napuniti da bude snažan, pa tek onda jačati velike strateške sisteme“, rekao je naš sagovornik. 

Pored naoružanja, vojsku Srbije treba popuniti i kadrovima, jer naši oficiri još nisu ovladali tom tehnikom, za to treba vreme, a zatim da napravimo neki kvalitativniji skok u smislu tih najsofisticiranijih sistema, zaključio je Bojan Bilbija.

Komentar