Bugarski ekspert: Izgradnja „Turskog toka“ — neuspeh američke politike

Vašington će nastaviti da čini sve što je moguće kako Sofija i Moskva ne bi bile u dobrim odnosima, rekao je bugarski stručnjak za međunarodne odnose i geoenergiju Stanislav Bačev, komentarišući izjavu predsednika Rusije Vladimira Putina, koji je rekao da Bugarska namerno odugovlači sa realizacijom „Turskog toka“ zbog pritiska sa strane.
Sputnik

„Energetska igra se balazi u poslednjoj fazi, kako za Bugarsku, tako i za celu Evropu, i zahteva da se iskoriste svi mogući instrumenti uticaja. Činjenica da je ’Severni tok 2‘ dobio zeleno svetlo, bila je veliki udarac za interese Vašingtona. Realizacija ’Turskog toka‘ nema tu težinu, ali ako se projekat posmatra kao deo opšte slike, može se smatrati pravim neuspehom spoljne politike SAD u sferi energetike“, konstatovao je stručnjak.

On dodaje da se „zbog toga i organizuju prividne špijunske akcije i tako se doliva ulje na vatru“.

„Ne treba ih ozbiljno tumačiti ili posmatrati kao opšti stav Bugara. Vašington će nastaviti da čini sve što je moguće kako Sofija i Moskva ne bi bile u dobrim odnosima, između ostalog, i pomoću posredničkih organizacija, koje se finansiraju spolja pod maskom istraživačkih centara. Ali najgore od svega je što se zbog delatnosti takvih nevladinih organizacija i čine pokušaji da se ukorene i izazovu negativna osećanja kod Rusa prema Bugarskoj“, ocenio je Bačev.

Putin: Ne želim da Evropa izgleda kao Bugarska, koja je odbacila „Južni tok“

Komentarišući izjavu bugarskog premijera Bojka Borisova, koji je rekao da se „Turski tok“ brzo gradi i da Bugarska realizuje projekat u skladu sa svim evropskim standardima, stručnjak ocenjuje da je stav bugarskog premijera veoma komplikovan.

„Očigledno je da on ima nameru da održi balans u odnosima sa Rusijom i SAD. Kao prvo, zbog biračkog tela, jer bugarski narod u velikoj meri prema Rusiji oseća ne samo poštovanje, nego naklonost. On želi da sačuva balans i zbog toga što su odnosi sa Moskvom važni sami po sebi i na ekonomskom i na političkom planu“, dodao je on.

Ali, kako je rekao, to je veoma težak zadatak, jer se spoljna politika Bugarske u velikoj meri formira pod nadzorom SAD, a ne može se reći da je zona za slobodno manevrisanje velika.

„Često procesi prevazilaze lične mogućnosti premijera Borisova, jer je veliki deo njegovih podčinjenih lično povezan sa američkom politikom. Realizacija ’Turskog toka‘ na teritoriji Bugarske je od ključnog značaja za Bugarsku, u smislu potrebe da sačuva svoje mesto na energetskoj mapi Evrope. Zbog toga i Rusija treba da bude strpljiva, jer trenutno postoji velika mogućnost da se realizacija bugarskog dela ’Turskog toka‘ uspešno završi. Nije u interesu Bugarske da propusti poslednju šansu da realizuje gasni projekat na svojoj teritoriji, što ne znači da će prestati pokušaji da se izvrši uticaj spolja“, zaključio je Bačev.

Podsetimo — u septembru je predsednik bugarskog pokreta „Rusofili“ Nikolaj Malinov optužen za špijunažu u korist Rusije, zatim je u oktobru Bugarska proterala ruskog diplomatu zbog sumnje da je umešan u špijunažu, a danas je obelodanjeno da je Rusija preduzela kontramere i proglasila bugarskog diplomatu personom non grata.

Komentar