Na konferenciji za novinare, koju je držao sa beloruskim predsednikom Aleksandrom Lukašenkom, Vučić je najavio dodatnu reformu vojske, istovremeno napominjući da će Srbija stati sa kupovinom oružja. Umesto toga, srpski predsednik najavio je da će naša zemlja „na pametan način razvijati kompletan sistem odbrane“.
Vojska Srbije ima tri misije i sedam zadataka, čije menjanje nije predviđeno u novom predlogu Strategije odbrane iz ove godine.
„Reforma vojske, izgleda, neće ići pravcem izmena njenih misija i zadataka, već će se, po svemu sudeći, odnositi na neki od elemenata njene sposobnosti i činilaca koji utiču na njihovu izgrađenost“, smatra general u penziji Božidar Forca.
Brze pokretne snage locirane u bazama
Za generala u penziji i direktora Evroazijskog bezbednosnog foruma Mitra Kovača nastavak reforme nezamisliv je bez dodatnog ulaganja u pojedine sisteme naoružanja, pre svega strategijskih sistema protivvazduhoplovne odbrane, kao što je sistem S400. Nabavka takvih sistema potrebna je, prema Kovačevom mišljenju, ukoliko Srbija želi da ostane bezbedna u narednom periodu, u ovakvom okruženju i sa ovakvim bezbednosnim izazovima.
„Što se tiče samih reformi bez dodatnih ulaganja, kako je to iskazano, mislim da se taj deo reforme prvenstveno odnosi na promenu organizacionih rešenja, strukture pojedinih jedinica, u skladu sa bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama koji su aktuelni danas i koji će biti aktuelni u bliskoj budućnosti. Pre svega, to se odnosi na povećanje mobilnosti snaga i brzine reagovanja“, objašnjava Kovač.
Slično razmišlja i Forca — u organizacionom smislu, Vojska Srbije mogla bi da bude reformisana tako što će biti formirane brzo pokretne jedinice na nivou brigada, a nije nemoguće da bude uveden i sistem vojnih baza.
„To ne bi bio sistem baza kao što ga imaju zapadne zemlje — da se jedinice lociraju u bazama, nego je moguće ukrupnjavanje garnizona u okviru jednog od njih, kako bi se pojeftinile snage u smislu korišćenja resursa i drugih infrastrukturnih kapaciteta. Znači — manje brojno stanje, brzo pokretne snage, sa lokacijom u bazama. To bi, možda, u perspektivi, bila modernizacija vojske“, smatra Forca.
Moguće je i uvođenje vojnog roka
Oba Sputnjikova sagovornika smatraju da je moguće i ponovno uvođenje vojnog roka, o čemu, prema Forcinim rečima, razmišljaju čak i neke članice NATO.
„Razlozi zbog kojih je vojska profesionalna nisu samo u tome što je skupa ili jeftina. Pre svega, niko nije hteo da ide u vojsku. Kada je vojska postala profesionalna, ona je u početku bila izvor zarade mladim generacijama, jer nije bilo posla. Sada posla ima, svi odlaze. U tom smislu, profesionalna vojska nije više atraktivna za mlade i, sa tog aspekta posmatrano, moguće je očekivati uvođenje vojne obaveze. Drugo, nama je dobar deo generacija izvan obuke za odbranu“, navodi on.
Za Kovača ponovno uvođenje vojnog roka centralno je pitanje sa kojim će naša zemlja morati da se pozabavi u narednom periodu. Radi se o narednoj strategijskoj odluci koju će država morati da donese, ukoliko želi da očuva vojnu neutralnost, jer postojeća profesionalna vojska ne garantuje bezbednost države.
„Mi moramo priznati da, što se tiče ratnog sastava, imamo staru vojsku. Radi se o kadrovima koji su vojni rok služili davno. Sledi obnova podmlatka ratne vojske. Nema ni jedne ozbiljne države koja je proglasila vojnu neutralnost, a da nema služenje vojnog roka i da nema dodatne forme obuke stanovništva“, ističe on.