Ispod nivoa matematičke funkcionalne pismenosti je 40 odsto učenika, 38 odsto ne zadovoljava minimume u čitalačkoj pismenosti i 38 odsto u naučnoj pismenosti.
Srbija je zauzela 45. mesto od 79 zemalja, koliko je učestvovalo u PISA testiranju.
Na prethodnom testiranju 2015. godine Srbija nije učestvovala zbog nedostatka novca, a u 2012. godini zauzela je 43. mesto od 65 zemalja koliko je tada učestvovalo.
PISA testiranje služi za procenu kvaliteta znanja koje su učenici stekli tokom školovanja, odnosno, mogu li naučeno da primene u praksi.
U Srbiji je testirano više od 8.000 petnaestogodišnjaka i to su uglavnom učenici prvog razreda srednje škole.
Osim osnovnih domena, matematičke, čitalačke i naučne pismenosti, učenici su prvi put raditi i test iz finansijske pismenosti i opšte kompetencije.
Danas su predstavljeni rezultati tri glavna i obavezna domena: matematike, čitanja i prirodnih nauka, a rezultati finansijske pismenosti i opšte kompentencije biće predstavljeni kasnije.
Marija Videnović iz Instituta za psihologiju navodi da je prosečno postignuće učenika u zemljama OECD-a oko 500 bodova, da je u Srbiji posebno postignuće na skali matematičke pismenosti 448, na skali čitalačke pismenosti 439, na skali naučne pismenosti 440 bodova.
Videnovićeva pojašnjava da učenici koji nisu dostigli osnovni nivo pismenosti znaju da čitaju, da računaju, ali ne znaju naučeno da primene u realnim uslovima, u praksi.
Srbija, kako kaže, za zemljama OECD-a zaostaje više od 40 poena, što znači da je učenicima u Srbiji potrebno još godinu i po školovanja da bi tu razliku sustigli.
Gledano regionalno, postignuće učenika u Srbiji bolje je od učenika u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, BiH, ali je lošije od Mađarske, Hrvatske, Slovenije.
„Statistički, postigli smo iste rezultate kao i 2012. godine, nema pomaka ni na gore, ni na dole“, rekla je Videnovićeva novinarima na predstavljanju rezultata.
To što smo u odnosu na 2012. godinu pali za dva mesta, Videnovićeva kaže da se ne može tretirati kao pad, jer je tada učestvovalo 65 zemalja, a u testiranju prošle godine 79 zemalja.
Ministar prosvete optimista
Ministar prosvete Mladen Šarčević rekao je da je umereni optimista da će se rezultati popraviti 2021. godine, ali da se ozbiljniji pomak očekuje 2024. godine, zbog reformi koje su sprovedene.
Kaže da je dosta toga već urađeno, da je reforma plana i programa krenula u školskoj 2018/2019. i to za prvi, peti i prvi razred gimnazija, dok ove godine po reformisanom programu ide drugi, šesti i drugi razred gimnazija.
Ministar je rekao da je stiglo vreme da se mnogo više ulaže u obrazovanje i da budžeti moraju da se „drastično povećaju“.
U poslednjem ciklusu istraživanja učestvovalo je više od 600.000 učenika iz 76 zemalja, uglavnom članica OECD-a.
PISA testiranje se radi na svake tri godine. Đaci u Srbiji nisu učestvovali 2015. godine, a prethodno testiranje iz 2012. godine pokazalo je da je ispod praga funkcionalne pismenosti 38,9 odsto mladih što se tiče matematičke pismenosti, 33,1 odsto u čitalačkoj pismenosti i 36,8 odsto u naučnoj pismenosti.
PISA testiranje realizuje se u organizaciji OECD-a u trogodišnjim ciklusima, a prva istraživačka studija realizovana je 2000. godine.