PISA ili Međunarodni program procene učeničkih postignuća najsveobuhvatnije je istraživanje o kvalitetu obrazovanja, a ispitivanjem su obuhvaćeni učenici koji imaju 15 godina. Pokrenule su ga zemlje Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), koje ga sprovode na svake 3 godine, a testiranju mogu da se pridruže i zemlje koje nisu članice te organizacije.
Srbija je do sada učestvovala u pet istraživanja — 2003, 2006, 2009, 2012. i 2018. godine. Naša zemlja je do sada uvek kotirana oko četrdeset i nekog mesta (na primer, 2012. rangirana je na 43. mesto), pa nekadašnjeg ministra prosvete Srđana Verbića novi rezultat ne iznenađuje.
Nije sve u rang listi
Sama pozicija, prema njegovim rečima, ne znači ništa — test je osmišljen za učenike zemalja-članica OECD, kluba najrazvijenijih zemalja sveta, i prosečan broj bodova normira se prema njihovom aršinu, a ne prema našem.
„Ništa od toga nije neočekivano — ono što je pravo bogatstvo podataka je ono što nije rang lista. To da li smo 45, 44. ili 43. nije neka razlika, jer Srbija od kada se uključila u PISA test ima isti rezultat. A kako da unapredimo sistem treba tražiti u detaljnijoj analizi tih rezultata, u drugim tabelama i podacima koji govore o tome kakav je uticaj toga da li je škola u urbanoj ili ruralnoj sredini, kakav je socijalni status učenika i njihovih roditelja, kako motivacija utiče na postignuća... To je ono što treba da nas interesuje“, napominje Verbić za Sputnjik.
S obzirom da su se rezultati testiranja tek pojavili, treba malo više vremena da se prouče, te Verbić nije mogao da govori o najsvežijim podacima. Međutim, kako kaže, ne veruje da se mnogo toga promenilo od 2012, jer na testiranju 2015. godine naša zemlja, zbog manjka finansijskih sredstava, nije učestvovala.
Verujem i da u sadašnjem izveštaju piše da su naši učenici anksiozni, da im izlazak na test teško pada, da im je to stresno, da postoji manjak motivacije, da ne odgovaraju baš na sva pitanja, navodi naš sagovornik.
„To su opšta mesta i znamo da je to tako, ali to se teško ispravlja. Motivacija učenika nije nešto što možete da promenite na času. To je nešto što je slika društva. Moraju da budu motivisani i eksterno, da znaju šta ih čeka posle škole, da im je bolja atmosfera u kući… Sve to zajedno utiče na motivaciju, a to nije stvar koja može da se ispravi u učionici..
Ne objašnjavati pojmove apstraktno
Kotiranje na rang listi nije važno ni za Nikolu Božića, pomoćnika direktora Istraživačke stanice Petnica. Mnogo je važnije na koji način učenici primenjuju stečena znanja i na koji način mogu ili ne mogu da rešavaju svakodnevne životne probleme, napominje Božić.
„PISA testovi koncipirani su tako da su zadaci, u stvari životni zadaci stavljaju đake u razne situacije u kojima treba nešto izračunati, zaključiti ili proceniti. Rezultati tih testova, nažalost, pokazuju da između onoga što učenici nauče u školama i primene toga što su naučili postoji velika razlika. Govore nam o tome da naši učenici mnogo više uče zbog ocena, a ne zbog znanja i njegove kasnije primene “, konstatuje Božić.
Srpski učenici se ne snalaze najbolje u zadatim situacijama, što bi trebalo da bude signal da škole promene odnos prema onome što bi trebalo da bude rezultat u radu sa njima, dodaje on.
„Treba ih što više stavljati u životne situacije, ne objašnjavati im pojmove apstraktno, već da razumeju čemu služe, na koji način se mogu koristiti i zbog čega ih uopšte učimo u školama“, smatra Božić.
Kako poboljšati znanje srpskih učenika
Srbija se na testu kotira lošije od Slovenije (21) i Hrvatske (29), ali bolje od Crne Gore (59) i BiH (62). Ispada da među bivšim jugoslovenskim republikama, iako su do relativno skoro primenjivale ako ne isti, onda sličan model obrazovanja, postoje značajne razlike.
Ne radi se samo o kvalitetu školskog sistema, već su u pitanju kvalitet života generalno, razvijenije tržište rada i drugačiji mentalitet, smatra Verbić.
„Država Slovenija funkcioniše drugačije, uređenija je. Ta uređenost, gde se tačno zna šta ko radi, ogleda se i u školi. Verujte, naši školski programi nisu toliko različiti, ono šta se uči na času nije mnogo različito u Sloveniji i kod nas, ali je odnos prema tome drugačiji. Mislim da je razlika na rang listi posledica upravo razlike u odnosu prema učenju“, kaže on.
Ne radi se samo o modelu obrazovanja, već i o motivisanosti učenika da usvoje znanja i motivaciji nastavnika da znanja prenesu, zaključuje Božić.
„Naravno da obrazovni model može da se promeni, da bude interaktivniji, više usmeren na praktična znanja i veštine, ali ako bismo i taj model formalno primenjivali i formalno težili samo ka ocenama, opet bismo imali sličan rezultat. Možemo mi da usvojimo i finski model, ali ako ga ne primenjujemo sa suštinskom željom da idemo ka znanju i ako ga ne dovedemo do toga da bude funkcionalan na način na koji jeste u Finskoj, onda nema efekta“, mišljenja je on.
PISA test obuhvata proveru znanja iz oblasti prirodnih nauka, matematike, čitanja, zajedničkog rešavanja problema i finansijske pismenosti. Nakon pregledanja testova, učenici se, na osnovu rezultata, rangiraju u sedam kategorija. Te kategorije mere nivo razumevanja i stručnosti u datim oblastima.
Estonija, Kanada, Finska i Irska su najbolje rangirane zemlje Zapada (od 5. do 8. mesta). Sjedinjene Američke Države nalaze se na 13, Velika Britanija na 14, Nemačka na 20, Francuska na 23, a Rusija na 31. mestu. Najbolje kotirane zemlje su Kina i Singapur.