U tužbi se navodi da „Folksvagen“ ucenjuje manje dobavljače, koristeći svoju snagu i veličinu da ih prisili na nepoštene radne uslove i cene usluga, poput one da se manjim dobavljačima zabranjuje da svoje poslovanje prodaju većim kompanijama dobavljača, čime bi ostvarili bolju pregovaračku poziciju, piše portal „Novac.hr“.
Tužba uložena na sudu u Detroitu odnosi se konkretno na sedam manjih dobavljača automobilskih delova za „Folksvagen“ u saveznoj državi Mičigen, koji su ugovorom sprečeni da svoje poslovanje prodaju drugoj kompaniji.
Hastor tvrdi da te ugovore s manjim dobavljačima „Folksvagen“ sklapa isključivo kako bi njegovu firmu „Prevent“, koja se inače specijalizovala za proizvodnju auto-navlaka, onemogućili u daljim akvizicijama.
„Ova tužba je neutemeljena. Borićemo se odlučno protiv nje služeći se svim sudskim merama koje su nam na raspolaganju“, odgovorili su iz „Folksvagena“ agenciji Rojters.
„Prevent grupa“ je rasla upravo zahvaljujući preuzimanju takvih manjih firmi dobavljača „Folksvagena“ širom sveta, što im omogućava da moćnom „Folksvagenu“ postavljaju i neke vlastite zahteve.
Sudeći prema dostupnim medijskim informacijama, Nemci su već dobro upoznati sa Nijazom Hastorom sa kojim sarađuju poslednjih 20 godina, a kako se navodi, u poslednjem okršaju „Preventa“ i „Folksvagena“ 2016. godine nemačke firme-ćerke „Preventa“, „Kartrim“ i „ES Automobilgus“, koje proizvode kožne presvlake i kutije menjača, obustavile su isporuku „Folksvagena“, što je zaustavilo nemačku proizvodnju automobila u najmanje polovini njihovih pogona na nedelju dana.
Obustava je usledila nakon što „Folksvagen“ nije hteo da pristane da Hastoru plati 58 miliona evra odštete, a nakon toga su „Prevent“ i „Folksvagen“ postigli novi dogovor za produženje isporuke delova za još šest godina.
Hastor, rođen u Novom Goraždu, u istočnom delu BiH, osnovao je „Prevent grupu“ 1999. godine u Sarajevu i ta firma za proizvodnju auto-presvlaka ubrzo je postala jedan od vodećih izvoznika na području BiH.
Vremenom su svoju glavnu delatnost proširili na proizvodnju enterijera za jahte i čamce, zaštitne opreme i odeće i nameštaja, rade na 15 lokacija i zapošljavaju 15.000 ljudi.
U 2005. godini preuzeli su i solunsku brodograđevinsku kompaniju „AD Brodovi“ koja se bavi proizvodnjom jahti.