Naučnici priredili „hladan tuš“ svim zagovornicima teorija zavere o „napadu ruskih trolova“

Naučnici s američkog Univerziteta Djuk nisu uspeli da pronađu dokaze da su „ruski trolovi“ uspeli suštinski da utiču na američke birače tokom predizborne kampanje 2016. godine, piše francuski list „Ekspres“.
Sputnik

Francuski list navodi da je „rusko mešanje“ u izbore raznih zemalja posredstvom društvenih mreža, uključujući referendum o „bregzitu“ i američku predsedničku trku 2016. godine, predmet mnoštva političkih i pravnih istraživanja.

„Naleti digitalne propagande, ciljanog progona ili zatrpavanja internet prostora porukama punim mržnje nastavljaju da hrane strahove, sumnje, glasine i druge fantazije“, navodi list.

„Ekspres“ se, međutim, pita da li te tehnike zaista mogu da pomognu da se internet zajednica polarizuje i da se utiče na politički izbor korisnika društvenih mreža.

Stručnjaci Univerziteta Djuk analizirali su tokom 2017. uticaj „ruskih trolova“ na 1.239 Amerikanaca, pristalica demokrata ili republikanaca, na Tviteru. Došli su, kako navodi list, do iznenađujućih rezultata.

Naučnici priredili „hladan tuš“ svim zagovornicima teorija zavere o „napadu ruskih trolova“

Autor istraživanja Kristofer Bejl rekao je za list da su uz pomoć specijalnog algoritma naučnici uspeli da izmere uticaj „trolova“ na američke korisnike društvenih mreža i došli do zaključka da takvog uticaja praktično nema.

Prema njihovim rečima, slab uticaj „ruske propagande“na Tviteru delimično se može objasniti time što saopštenja „trolova“ mnogi ne mogu da vide, bez obzira na njihovu veliku aktivnost.  

Postoji, međutim, i drugo objašnjenje, a to je da su „ruski agenti“ uticali uglavnom na pojedince koji imaju već ukorenjene stavove. Na takve osobe je teže uticati nego na one koji se još nisu opredelili ili nemaju jasne političke afinitete. „Pošto su te osobe već u nekoj krajnosti, one nisu sklone promenama“, objašnjava autor istraživanja.

Istovremeno, podseća list, strategija kompanije „Kembridž analitika“, koja je optužena da je pokušala da manipuliše američkim i britanskim internet korisnicima preko Fejsbuka, upravo se zasnivala na ciljanom uticaju na neopredeljene birače da glasaju za Donalda Trampa ili „bregzit“.

Iako autori istraživanja priznaju da su njihovi zaključci ograničeni, oni smatraju da rezultati ponovo potvrđuju da je teško uticati na političke poglede građana.

Komentar