Sporazum o zoni slobodne trgovine između Evroazijske unije i Irana, koji je nedavno stupio na snagu, omogućiće Iranu da kupuje rusku tehnologiju i da razvija proizvodnju po ruskoj licenci. Rusija će iz Irana uvoziti poljoprivredne proizvode.
Ruski eksperti smatraju da je Sporazum o zoni slobodne trgovine sa Iranom još jedan primer uspešne saradnje onih zemalja koje se nalaze pod pritiskom evropskih i američkih sankcija. Evroazijska unija je u spoljnotrgovinskim odnosima pre svega okrenuta Aziji, zbog činjenice da je Evropska unija smatra svojim konkurentom i izbegava da potpiše sa njom bilo kakav sporazum.
Konkurentna prednost Rusije
Generalni direktor Instituta za političku analizu Aleksandar Špunt smatra da ovaj sporazum sa Iranom nije deklarativnog, već praktičnog karaktera. Prema njegovim rečima, Iran se nalazi pod velikim pritiskom zbog sankcija, a Rusija traži nova tržišta za svoje proizvode.
„Iranu je uskraćen pristup savremenim tehnologijama za eksploataciju nafte. Bez obzira na činjenicu da je zemlja bogata naftom, tehnologije za proizvodnju i transport su prilično zastarele. Osim toga, Iran ima veliki problem sa transportom, njemu su potrebni autobusi i kamioni koje ne može da uveze iz drugih zemalja, a Rusija u ovoj oblasti ima konkurentnu prednost, naročito ako govorimo o ceni.“
„Kada je reč o avio-tehnici za građansku upotrebu, tu takođe postoje uzajamni interesi, jer su ovo tržište okupirali ’Boing‘ i ’Erbas‘, koje Iran ne može da kupuje zbog sankcija. Tu na scenu stupa ruski ’Suhoj superdžet‘ i MS 21“, objašnjava Špunt.
Podsećamo da su Moskva i Teheran još 2014. godine potpisali Memorandum „nafta u zamenu za hranu“, prema kojem je Iran isporučivao Rusiji oko pet miliona tona nafte. Na osnovu ovog dogovora, Teheran je bio u obavezi da polovinu dobijenih naftnih dolara (petrodolara) utroši na kupovinu ruskih proizvoda i usluga. A još tada su postojali planovi da Rusija izvozi u Iran avione, kamione, cevi, opremu za železnice i aerodrome.
Otvaranje novih radnih mesta
Špunt ističe da je Iran članica OPEK-a i da ima dovoljno novca, jer za razliku od drugih zemalja, njemu nije zabranjen izvoz nafte. Problem je u tome što on za taj novac ne može da se domogne novih tehnologija, a ni da pokrene ekonomski razvoj u zemlji i zato je neophodno naći nove načine za izlazak iz ove situacije.
„Iran će ne samo kupovati rusku tehnologiju, nego će i razvijati proizvodnju po ruskoj licenci. To će omogućiti otvaranje novih radnih mesta, ako ništa drugo u automobilskoj industriji i industriji za remont naftnih rafinerija. Iran je i velika poljoprivredna zemlja, čiji je izvoz ograničen zbog sankcija. Rusiji su dobrodošli iranski proizvodi zbog kontrasankcija koje je Moskva uvela na poljoprivredne proizvode iz Evropske unije“, rekao je Špunt.
Deo eksperata smatra da se interes Irana za saradnju sa Evroazijskom unijom povećao nakon dolaska na vlast Donalda Trampa i izlaska SAD iz Nuklearnog sporazuma sa Iranom, jer je tada preko 100 inostranih kompanija napustilo zemlju, što je izazvalo veliki pritisak na Teheran da pronađe način da se izvuče iz teške ekonomske situacije.
Podsetimo, Sporazum o zoni slobodne trgovine između Irana i Evroazijske unije potpisan je 17. maja 2018. godine, a stupio je na snagu u oktobru ove godine.