Ova odluka je doneta uoči jubilarnog samita u Londonu, gde će 4. decembra biti obeležena 70. godišnjica NATO-a i gde će, prema oceni zapadnih medija, lideri 29 država članica pokušati da pokažu jedinstvo, ali će morati i da se suoče sa pitanjima o budućnosti Alijanse pod vođstvom SAD.
Vašington i Berlin jednako ulažu u budžet NATO
„SAD traže da se napravi ravnoteža koja će biti povoljnija za Vašington. Mislim da je to, na kraju, više mera pritiska nego stvarna želja za smanjenjem troškova. Da li ova mera pritiska deluje? U principu, zemlje povećavaju svoj udeo u budžetu, pa čak i Nemačka, koja se odupirala povećanju vojnih troškova, na to je sada primorana“, rekao je za Sputnjik direktor Fonda za izučavanje SAD „Ruzvelt“ Moskovskog državnog univerziteta.
Prema novom ključu, SAD će plaćati manje, a Nemačka više, odnosno sada će SAD i Nemačka plaćati isti iznos — oko 16 odsto od ukupnog budžeta NATO-a. Ostalo će biti raspoređeno između drugih saveznika.
Drugim rečima, to znači da će udeo SAD u zajedničkim troškovima od 2021. godine sa 22,1 odsto pasti na 16,35 odsto, a udeo Nemačke će se sa 14,8 odsto povećati na 16,35 odsto. Berlin će po novoj formuli morati da izdvaja dodatnih 33 miliona evra, dok će Vašington moći da uštedi više od 120 miliona evra. Ove godine su u zajednički budžet SAD uplatile gotovo 470 miliona, dok je Nemačka dala 313 miliona.
Novcem iz zajedničke kase, plaćaju se, na primer, sedište NATO-a u Briselu i vojni štabovi.
Eksperti napominju da su ovi iznosi beznačajni u poređenju sa sredstvima koje NATO izdvaja za odbranu. Međutim, takav korak se uklapa u kurs Donalda Trampa i biće predstavljen kao njegova spoljnopolitička pobeda, veoma važna uoči predstojećih predsedničkih izbora.
Ispravljanje nepravde
Šef Bele kuće je u više navrata kritikovao NATO, nazivajući ga „zastarelom organizacijom“, a takođe se žalio na nepravednu raspodelu tereta unutar NATO-a i posebno je napadao Berlin, jer smatra da premalo novca izdvaja za vojsku. On je Nemačku čak nazivao „taocem Rusije“, jer Nemačka, kao najbogatija evropska zemlja, podržava gasne sporazume sa Moskvom, dok „SAD plaćaju za evropsku odbranu od Rusije“. Zato će Nemačka sada morati da plati cenu zbog saradnje sa američkim geopolitičkim konkurentom u energetskom sektoru.
Tramp je ranije govorio i o mogućnosti istupanja SAD iz NATO bloka, ukoliko zemlje saveznice ne počnu za odbranu da izdvajaju dva odsto BDP-a.
Američki predsednik nije zadovoljan stavom Nemačke, koja je pristala da poveća troškove, ali samo do 2031. godine. U ovom trenutku samo šest zemalja izdvaja dva odsto BDP-a u vojni budžet Alijanse za odbranu — Grčka, Poljska, Velika Britanija i tri baltičke zemlje — Letonija, Litvanija i Estonija.
Ruski eksperti ističu da Vašington ne namerava da napusti NATO, jer Severnoatlantski savez u celini ostaje važno tržište oružja za Amerikance, s obzirom da sve članice Alijanse kupuju američko oružje, uključujući i zastarelo. Vašingtonu je ovo tržište potrebno da bi održao vođstvo u ovoj oblasti.