Amerika trenutno ima tri diplomatske misije manje od Kine — 273, a dve zemlje izjednačene su po broju ambasada. Međutim, Kina ima daleko više konzulata — 96 u odnosu na SAD, koja ih ima 88. Prema pisanju američkog lista, ambasade reflektuju političku, a konzulati ekonomsku moć, i to je razlog zbog koga se Kina fokusirala na povećanje broja svojih konzulata.
U poslednje dve godine Peking je otvorio pet novih ambasada: u Burkini Faso, Dominikanskoj Republici, El Salvadoru, Gambiji i Sao Tome i Prinsipeu.
Kina jača uticaj posle izolacije
„Diplomatsko prisustvo u nekoj zemlji znači da država ima interes da razvija odnose sa zemljom domaćinom“, kaže ambasador i predsednik Srpskog spoljnopolitičkog kruga Milisav Pajić.
„Kina je ekonomski prisutna u svim zemljama sveta, a otvaranjem novih diplomatskih predstavništava jača svoj uticaj“, dodaje on.
„Kina je dugo godina bila izolovana. Ona je ušla u UN tek sredinom sedamdesetih i do tog vremena nije bila u mogućnosti da u dovoljnoj meri razvije svoje diplomatske kapacitete. Sa druge strane, u to vreme značajan broj zemalja je priznavao Tajvan. Sada je, upravo tim svojim otvaranjem, političkim i ekonomskim, Kina ojačala poziciju prema svetu“, naglašava Pajić.
„Ekonomske mogućnosti Kine najlakše se manifestuju preko postojanja diplomatskih predstavništava“, objašnjava naš sagovornik i navodi primer kada je Peking uspostavio diplomatske odnose sa Kostarikom. Tada je iz Kine u tu malu centralnoameričku državu stigla i značajna ekonomska pomoć. Na taj način Kina ugrožava i političke pozicije Vašingtona.
Peking pragmatičniji od Vašingtona
To što je broj kineskih diplomatskih predstavništava nadmašio broj američkih predstavništava ne treba nikoga da čudi, jer Kina, prema Pajićevim rečima, vodi mnogo pragmatičniju spoljnu politiku.
„Sjedinjene Američke Države, recimo, nemaju svoje predstavništvo u jednoj izuzetno važnoj zemlji na Srednjem Istoku kao što je Iran, trenutno nemaju ni u Siriji, povukli su svoje osoblje iz još nekih zemalja i, čim se napravi prazan prostor, dolaze druge zemlje koje imaju drugačiji pristup od ideologizovanog pristupa SAD“, smatra Pajić.
„Kina je u odnosu na Vašington pragmatičnija i svoje diplomatske uspehe zasniva na ekonomskoj saradnji koju ne uslovljava političkim uslovima“, dodaje on.
Koliko diplomatsko prisustvo u nekoj zemlji može da bude korisno, Pajić pokazuje na primeru Jugoslavije i Mjanmara. Jugoslavija je imala diplomatsko predstavništvo u Mjanmaru kada je ta zemlja bila u izolaciji.
„U to vreme SRJ, odnosno Srbija, bila je jedna od dvadesetak zemalja koja je bila prisutna u Mjanmaru. Na osnovu toga dobijali smo i neke značajne poslove u toj zemlji, od investicionih radova, do prodaje naoružanja“, zaključuje on.