Eksperti ocenjuju da Rusija širi svoj energetski biznis na Istok kako bi smanjila svoju zavisnost od evropskog tržišta gasa. Samim tim, kako zaključuju, pokretanje „Snage Sibira“ jača poziciju Rusije u pregovorima sa evropskim zemljama, ojačaće veze Moskve i Pekinga, a takođe će omogućiti Rusiji da poveća svoje prisustvo na perspektivnom azijskom tržištu.
Za Kinu, gde proizvodnja gasa ne pokriva potrebe, gasovod je takođe od vitalnog značaja.
Gas je počeo da se ubrizgava u mrežu „Snage Sibira“ krajem oktobra, a Kremlj je najavio da bi video-konferencija povodom pokretanja gasovoda u kojoj će učestvovati lideri Rusije i Kine, Vladimir Putin i Si Đinping, mogla da bude održana 2. decembra.
„Snaga Sibira“ — najveći „Gaspromov“ projekat
Gasovod „Snaga Sibira“, koji nazivaju još i „Istočna ruta“, transportovaće prirodni gas iz proizvodnih centara u Irkutsku i Jakutiji do potrošača na Dalekom istoku Rusije i u Kini.
Gasovod, dužine oko četiri hiljade kilometara, prolazi kroz ekstremne prirodno-klimatske uslove — kroz močvarna područja, planine i seizmički aktivne teritorije, kroz stenovita i ledom okovana područja. U Jakutiji, recimo, temperature padaju i na minus 62 stepena Celzijusove skale, a u Amurskoj oblasti i do minus 41.
Ruska i kineska kompanija su 2014. godine potpisale 400 milijardi dolara vredan ugovor o izgradnji gasovoda, koji je zaključen na 30 godina i podrazumeva godišnju isporuku 38 milijardi kubnih metara ruskog gasa Kini. Kao dodatni bonus, gasovod će takođe moći da prenosi desetine milijardi kubnih metara gasa više na domaće tržište, na ruski Daleki istok. Ovaj sklopljeni posao je najveći u istoriji „Gasproma“.
Kineski deo gasovoda počinje naspram ruskog sela Blagovešćenska — u gradu Hejhe, na rusko-kineskoj granici u severoistočnoj Kini. Odatle treba da ide do Šangaja.
Eksperti ocenjuju da će pokretanje gasovoda „Snaga Sibira“ dovesti do „nove ere energetske saradnje“ između Kine i Rusije.
„Ovo je prvi gasovod iz Rusije u Kinu. S jedne strane, to će omogućiti Rusiji da poveća isporuke prirodnog gasa na najdinamičnije tržište na svetu — kinesko, koje poslednjih godina raste dvocifrenom stopom. S druge strane, Kini će on omogućiti da ima stabilne isporuke ruskog gasa i da u budućnosti zadovolji svoje rastuće potrebe, uključujući i one u regionima koji trenutno uopšte ne mogu da primaju uvozni gas i zbog toga moraju da koriste ugalj kao osnovni energent“, rekao je za Sputnjik Aleksej Grivač, zamenik generalnog direktora Fonda za nacionalnu bezbednost.
Na redu „Snaga Sibira 2“
Još jedna zemlja želi da se priključi gasovodu — Kazahstan, a postoje dva scenarija kako bi to mogao da učini. Prvo, to će biti moguće ostvariti ako Rusija reši da izgradi gasovod „Snaga Sibira 2“ kroz teritoriju te zemlje, a druga varijanta je priključenje na gasnotransportni sistem u oblasti Barnaula. Zasad se pregovori vode, ali Kazahstan to vidi kao priliku da obezbedi alternativne izvore gasifikacije zemlje.
Zainteresovanost Kazahstana za ruski gas povezana je sa činjenicom da gasifikacija još nije izvršena u velikom broju oblasti te zemlje, a kazahstanska nalazišta ne pokrivaju potrebe većeg broja regiona zemlje.
Svojevremeno je i predsednik Rusije Vladimir Putin rekao da su u toku pregovori o izgradnji drugog gasovoda do Kine — duž zapadne rute.
Eksperti ocenjuju da je „Snaga Sibira“, posebno kineski pravac, važan ruski „geopolitički projekat“. Očekuje se da će Rusija nastaviti da razvija ovaj pravac izvoza kako bi se povećao broj partnera u trgovini gasom.
Obim izvoza gasa u Kinu prošle godine iznosio je 126 milijardi kubnih metara „plavog goriva“, a u poređenju sa 2017. godinom povećan za 32 odsto. Očekuje se da će te količine u narednom periodu samo rasti.