Prema mišljenju eksperta, Kina je pragmatičan igrač, čiji su prioritet trgovinski, industrijski i privredni sporazumi sa drugim zemljama. Peking nikada u međunarodnim odnosima nije koristio humanitarnu i političku retoriku, ali se spektar mogućih odgovora širi sa rastom provokacija sa američke strane.
Kina ne uvodi sankcije
„Kina u ovom slučaju može odgovoriti ne samo uvođenjem kontrasankcija SAD, već može iskoristiti i humanitarni aspekt, tako što će pokazati da SAD same narušavaju ljudska prava, kako na teritoriji drugih zemalja, tako i na svojoj teritoriji, mešaju se u unutrašnja pitanja i podržavaju terorističke i kriminalne grupe“, kaže politikolog sa Instituta novog društva Vladimir Kirejev.
On skreće pažnju da bi ovo bio netipičan postupak za kinesku spoljnu politiku, koja već decenijama odbija da koristi političke, ideološke i humanitarne argumente u međunarodnoj politici.
Sergej Sudakov sa Akademije vojnih nauka, objašnjava da su SAD stvorile svoj model demokratije, koji žele da nametnu celom svetu. U njihovom vrednosnom sistemu države se dele na demokratske i autoritarne, ali pojavile su se i države koje se mogu označiti kao „takozvane demokratije“, gde spada i Hongkong, o čijoj sudbini i „istinskoj demokratiji“ američki predsednik Donald Tramp ne brine, jer je zauzet stvaranjem negativnog imidža Kine.
SAD ekonomski zavise od Kine
„Tramp shvata da gubi trgovinski rat sa Kinom i zato nastoji da pokrene novi tip rata — politički rat, čiji je cilj da pokaže da Peking nije poželjan partner za Zapad, zapadne vrednosti i civilizaciju, kao i da on koristi autoritarne instrumente u odnosu sa Hongkongom. Američkom predsedniku je važno da se suprotstavi Kini na svim frontovima — trgovinskom, političkom i ekonomskom“, kaže sagovornik Sputnjika.
Sudakov je uveren da Kina neće politički reagovati, već da će mere biti prvenstveno usmerene na ekonomiju i trgovinu, kroz uvođenje dodatnih carina na određenu robu.
„Kinezi shvataju da treba igrati onu igru u kojoj si dobar, a za njih je to ekonomija. SAD ekonomski zavise od Kine, a politička sfera ostaje američka prednost. Peking neće pokušati da političkim instrumentima obuzda Vašington, jer je to nemoguće. Vlasti u Pekingu shvataju da je Amerika ’svetski zakonodavni organ‘ i da je najpogodnije naneti ekonomsku štetu. U tom kontekstu, postoji mogućnost da Kina započne ’veliki trgovinski rat‘“, objašnjava Sudakov.
Američki glasači glasaju novčanikom
Komentarišući efekte koje ovaj Zakon o „Zaštiti ljudskih prava i demokratije u Hongkongu“ može imati na SAD, ekspert ističe da veliki broj američkih birača glasa za „koncepciju dobrog života“, koja direktno zavisi od robe i usluga koje se proizvode u Kini. Ako ovaj američki potez izazove veliko nezadovoljstvo kod američkih građana, postoji mogućnost da se ovakva politika koriguje.
„Ako Tramp oseti da nešto predstavlja pretnju njegovoj izbornoj kampanji, on će brzo promeniti svoj politički kurs. Reč je o tome da američko društvo uopšte ne interesuje šta se dešava van teritorije SAD, gde se ratuje i gde ljudi ginu. Prosečan Amerikanac brine samo o svojoj sudbini i glasa novčanikom“, rekao je Sudakov.
Trgovinski rat između SAD i Kine se vodi u pozadini dubljeg sukoba za formiranje novog svetskog poretka, gde Vašington nastoji da sačuva svoje pozicije, a Peking da zauzme prvo mesto.
Vladimir Kirejev smatra da ovaj zakon predstavlja još jedan mehanizam pritiska na Kinu, kako bi ona svoju pažnju usmerila na unutrašnje probleme i smanjila uticaj na svetskoj areni, a samim tim i bila otvorenija za pregovore sa SAD.