Upravo takav potres pogodio je Dubrovnik 6. aprila 1667. godine. Tokom istorije, Dubrovnik je pogodilo oko 1000 potresa, a prvi koji je zabeležen kao katastrofalan dogodio se 1520. godine. Međutim, ovaj iz 1667. godine, jačine 7,4 stepena Rihterove skale, bio je najrazorniji — uništio je grad, a poginulo je oko 5000 ljudi — oko 80 odsto tadašnje gradske populacije. Dubrovačka republika, u to vreme veoma moćna trgovačka i politička sila, nikada se nakon zemljotresa nije oporavila. Tavorila je sve do 1806. godine, kada su Napoleonove trupe ušle u grad i ukinule republiku.
Skadar 1905. godine
Severozapadni deo današnje Albanije i jugozapadni deo tadašnje Crne Gore bio je pogođen jakim zemljotresom jačine 6,6 stepeni po Rihteru, a posebno je stradao Skadar. Tokom godine, zemljotresom je pogođen i Krupanj, a u zemljotresu u indijskoj provinciji Lahore poginulo je 19.000 ljudi. Podataka o žrtvama zemljotresa u okolini Skadra nema, a tadašnje crnogorske novine izvestile su da se tresla čitava jadranska obala i da nije bilo grada u kojem makar jedna kuća nije bila oštećena.
Skoplje 1963. godine
Sa zemljotresom u Skoplju u tadašnjoj Jugoslaviji počinje serija razornih zemljotresa koji će se okončati onim na crnogorskom primorju 1979. godine. 26. jula 1963. godine u 5 časova i 17 minuta Skoplje je pogodio zemljotres jačine 6,1 stepeni Rihterove skale, koji je sravnio grad. Poginulo je 1070 stanovnika grada, najmanje 3000 je povređeno, a 1200 osoba su ostali invalidi; porušeno je 15.800 stanova, a oštećeno 28.000. Bez krova nad glavom ostalo je oko 200.000 ljudi. Zemljotres se osetio na 50.000 kvadratnih kilometara.
Zemljotres je uništio oko 80 odsto Skoplja — između ostalog i pozorište, Dom vojske, Narodnu banku… Deo srušene železničke stanice sa satom koji je zaustavljen na 5 časova i 17 minuta ostao je kao spomen na katastrofu i tu se danas nalazi gradski muzej.
Zemljotres u Skoplju pokrenuo je akciju solidarnosti širokih razmera u celoj Jugoslaviji. U prikupljanju pomoći istakao se i tadašnji američki ambasador u SFRJ Lorens Iglberger, kasniji državni sekretar SAD, a razrušeni grad posetili su i Josip Broz Tito i generalni sekretar KP SSSR Nikita Hruščov.
„Skoplje je doživjelo neviđenu katastrofu, ali Skoplje ćemo ponovo izgraditi uz pomoći cijele zajednice. Ono će postati ponos i simbol bratstva i jedinstva, jugoslovenske i svjetske solidarnosti“, rekao je Tito nakon zemljotresa.
Banjaluka 1969. godine
Zemljotres u Banjaluci odlikuje se po tome što je praktično trajao dva dana. Podrhtavanje tla počelo je 26. oktobra 1969. godine u 2 časa i 55 minuta ujutru i trajalo je do 8 časova i 53 minuta, a glavni zemljotres, jačine 6,4 stepeni Rihterove skale, dogodio se 27. oktobra u 16 časova i 35 minuta. Hipocentar se nalazio tačno ispod grada, na dubini od oko 20 kilometara. Potpuno je uništeno 86.000 stanova, a kao sećanje na događaj na Trgu Krajine postavljeno je spomen obeležje „Krivi sat“.
Prvi zabeleženi zemljotres koji je pogodio Banjaluku je onaj iz 1888. godine, a pored ovog iz 1969. godine, zemljotresi su ovaj grad pogađali i 1935. i 1981. godine. Međutim, zemljotres iz 1969. godine bio je najjači zabeleženi zemljotres.
Crna Gora 1969. godine
Zvanično najjači zemljotres u modernoj istoriji Balkana, jačine 7 stepeni Rihterove skale, pogodio je Crnu Goru 15. aprila 1979. godine u 6 časova i 19 minuta. Potres koji je trajao svega deset sekundi ostao je u sećanju onih koji su ga osetili kao nešto najgore što su doživeli. U Starom gradu u Budvi svega osam zgrada ostalo je neoštećeno, deo zidina Starog grada u Herceg Novom pao je u more, većim delom uništen je akvadukt iz rimskog doma u Baru, a ulcinjska tvrđava, uključujući i Balšić kulu, skoro je potpuno uništena; 450 sela sravnjeno je sa zemljom.
Na kraju, zabeleženo je da je u Crnoj Gori zemljotres odneo 101 život, dok je u Albaniji poginulo 35 osoba, a oko 100.000 ljudi ostalo je bez krova nad glavom.
Epicentar zemljotresa bio je u moru između Bara i Ulcinja, na oko 15 kilometara od obale.
Kopaonik, Mionica, Kraljevo
Snažan zemljotres pogodio je Kopaonik 1980. godine, kada je povređeno 30 ljudi, a u novije vreme pamtimo zemljotrese u Mionici 1998. i u Kraljevu 2010. godine. Zemljotres koji je pogodio Mionicu i okolinu 30. septembra 1998. godine, jačine 5,7 stepeni Rihterove skale, oštetio je više od 10.000 objekata u Kolubarskom okrugu. Pored prvog udara, još 57 jačih i preko 300 slabijih potresa pogodilo je ovaj kraj.
Za razliku od Kopaonika i Mionice, kada nije bilo ljudskih žrtava, zemljotres koji je pogodio Kraljevo 3. novembra 2010. godine, odneo je dva ljudska života — Natalija i Siniša Stašić stradali su kada se na njih obrušio krov porodične kuće.
Materijalna šteta procenjena je na dve i po milijarde dinara, i to samo na individualnim stambenim objektima. Teže ili lakše je oštećeno oko 16.000 kuća, 8.500 stanova, 33 škole i nekoliko stotina privrednih objekata. Posledice zemljotresa osetilo je oko 80 hiljada Kraljevčana.
Pored ovih, u sećanjima su ostali i zemljotresi u predelu Resave 1911. godine, u Šumadiji na Rudniku 1927, Valandovu 1931, Hercegovini 1924. i Debru 1967. godine.