Turske vlasti su dale uputstva svom predstavniku u NATO-u da ne podrži plan Alijanse za „zaštitu“ Poljske, Litvanije, Letonije i Estonije od Rusije, kao i da zauzme oštar stav na sastancima i privatnim razgovorima i da zahteva da vojni blok zvanično prizna kurdske snage samoodbrane za teroriste.
„Oni (turske vlasti) drže kao taoce istočne Evropljane, blokirajući odobrenje ovog vojnog plana, sve dok ne dobiju ustupke“, rekao je diplomatski izvor agenciji.
Drugi izbor nazvao je ponašanje turske strane „destruktivnim“ za alijansu.
„Ruska pretnja“
Izjave o „ruskoj pretnji“ redovno daju zapadni političari, najčešće iz baltičkih zemalja i Poljske. Pri tome je Moskva više puta naglašavala da Rusija nikada neće napadati nijednu državu NATO-a. Prema rečima ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova, NATO dobro zna da Moskva nema planove da bilo koga napadne, već jednostavno koristi izgovor da koncentriše više tehnike i bataljona u blizini ruskih granica.
U julu 2016. godine je na samitu NATO-a u Varšavi odlučeno da se u Litvaniji, Letoniji, Estoniji i Poljskoj rasporede međunarodni bataljoni NATO-a. Njihovo formiranje preuzele su Velika Britanija, Nemačka, Kanada i Sjedinjene Američke Države. Takođe je saopšteno da će se 2016. godine tamo nalaziti trupe iz Nemačke, Norveške, Holandije, Belgije i Luksemburga, a naredne godine — vojnici iz Hrvatske i Francuske.