Stotinu milijardi za projekte kao što su „Snaga Sibira“ i „Pojas i put“

Preko 70 projekata u vrednosti od 112 milijardi dolara razmotreno je na šestom godišnjem zasedanju Rusko-kineske međuvladine komisije za investicionu saradnju. Rusku delegaciju predvodio je ministar finansija Anton Siluanov, a kinesku potpredsednik Državnog Saveta Han Dženg.
Sputnik

Andrej Ostrovskij, zamenik direktora Instituta za Daleki istok Ruske akademije nauka, ističe da su za Kinu posebno značajni infrastrukturni projekti sa Rusijom.

„Između Rusije i Kine postoje ozbiljni investicioni projekti, ali najvažnije je obezbediti infrastrukturu za projekat ’Pojas i put‘. Većina rusko-kineskih projekata je usmerena na razvoj brze pruge Moskva-Peking, transportni koridor ’Primorje 1‘, od kineske provincije Hejlunđang do luke ’Vladivostok‘, i „Primorje 2“, od kineske provincije Đilin do ruske luke ’Zarubino‘. Suma od 112 milijardi dolara je dovoljna za pokretanje novih projekata, ali i za završetak započetih, kao što su izgradnja mostova preko reke Amur i gasovoda ’Snaga Sibira‘ čije se otvaranje očekuje do kraja ove godine“, rekao je Ostrovski.

Ekspert ističe značaj povezivanja projekta „Pojas i put“ sa Evroazijskom unijom. Prema njegovim rečima, postoje ozbiljni planovi da se stvori zona slobodne trgovine između zemalja članica unije i Kine, kako bi se uvećala trgovinska razmena dveju zemalja, koja je prošle godine bila na rekordnom nivou i iznosila oko 208 milijardi dolara. Ostrovskij ističe da, iako postoji odlična politička saradnja, uvek ima prostora za unapređenje trgovinskih odnosa.

Strateški značaj „Snage Sibira“ i projekta „Pojas i put“

Šef Rusko-kineskog centra za analitiku Sergej Sanakojev takođe ukazuje na značaj završetka gasovoda „Snaga Sibira“ i povezivanja Evroazijske unije sa projektom „Pojas i put“, jer to može biti od uzajamne koristi.

„Rusija je velika evroazijska zemlja i njena misija je da bude most između Istoka i Zapada. Zato Moskva zajedno sa kineskim partnerima nastoji da realizuje projekte kao što su velika Evroazija i ’Pojas i put‘. Kada govorimo o velikoj Evroaziji, pre svega se misli na tržište od Lisabona do Guandžoua, koje uključuje i Rusiju“, rekao je Sanakojev.
Stotinu milijardi za projekte kao što su „Snaga Sibira“ i „Pojas i put“

Prema rečima Sanakojeva, rusko-kineska saradnja je od strateškog značaja, jer otkriva mogućnosti za postizanje najviših svetskih standarda, ne samo u ekonomiji, bezbednosti i politici, već i u drugim oblastima.

„Rusko-kineska saradnja ima veliki potencijal i pozitivno će uticati i na ekonomije naših zemalja i na globalnu ekonomiju. Rusija i Kina, kao zemlje koje zauzimaju značajan deo prostranstva, nastoje da koriste uzajamne ljudske i energetske resurse, ali i da zajednički razviju naučno-tehničke potencijale. Šefovi država Rusije i Kine su već najavili pokretanje ozbiljnih tehnoloških projekata do 2021. godine. Osim toga, rusko-kineska saradnja predstavlja alternativu za razvoj svetske ekonomije i daleko je zanimljiviji format saradnje od postojećih, kao što je recimo G7“, objašnjava Sanakojev.

Ekspert dodaje da sankcije, tarife, carine i trgovinski ratovi štete razvoju globalne ekonomije, a da modeli saradnje po uzoru na rusko-kineski model — omogućavaju zajednički razvoj i saradnju.

U igri je i „Alibaba“

Važno je napomenuti da su na zasedanju ove međuvladine komisije učestvovali i predstavnici Ruskog fonda za direktne investicije, Rusko-kineskog investicionog fonda i Rusko-kineskog komiteta za poslovno savetovanje, koji su dogovorili da se u prioritete ove međuvladine komisije uključi saradnja u oblasti elektronske trgovine između ruskih kompanija i kineske kompanije „Alibaba“, kao i izgradnja Rusko-kineskog naučno-tehnološkog inovacionog fonda, Rusko-kineskog fonda za regionalnu saradnju i rudarskog kombinata na nalazištima „Kingaš“ i „Vjerhnikingaš“.

Podsećamo da je Rusko-kineska međuvladina komisija za investicionu saradnju stvorena 2014. godine na inicijativu šefova država Rusije i Kine, a njen glavni cilj je realizacija investicionih projekata i snižavanje administrativnih i trgovinskih barijera između država. U okviru ove međuvladine komisije formiran je Rusko-kineski komitet za poslovno savetovanje, u koji ulaze predstavnici krupnog biznisa. Ovim Komitetom za poslovno savetovanje upravljaju Ruski fond za direktne investicije i Kineska investiciona korporacija, a bavi se prikupljanjem i sistematizacijom informacija o projektima, analizira ih i daje preporuke kako prevazići barijere za njihovu realizaciju.

Komentar