Spenser je, navodno, iza Esperovih leđa radio na „dilu“ sa Belom kućom da se razreši slučaj pripadnika „Foka“, koga je podržao američki predsednik Donald Tramp. Esper je naveo da je izgubio poverenje u Spensera zbog načina na koji je vodio slučaj Galagera, optuženog za ratne zločine.
Ova smena je „dramatičan preokret kontroverznog slučaja“ u koji je umešan oficir mornarice Galager, koji je oslobođen optužbe za ubistvo zatvorenika pripadnika DAEŠ-a, ali ga je vojna porota osudila što je pozirao pored tela ubijenog dok je bio u Iraku 2017. godine.
Njemu je skinut čin, koji mu je Tramp vratio.
Počinje li bitka između Pentagona i Bele kuće
Na prvi pogled, izgleda da je reč o novom sukobu Trampa i Pentagona, ali istoričar Saša Adamović, dobar poznavalac američkih prilika, kaže za Sputnjik da ne veruje da je reč o početku sukoba predsednika i vojne komande, s obzirom da je on i u prethodnom periodu imao dobre odnose sa Pentagonom, kao i njegovu podršku.
Adamović podseća da se prethodni Trampov ministar odbrane, general Matis povukao u trenutku kad je shvatio da ne može da promeni predsednikovu odluku da se povuče vojska iz Sirije.
Takođe, potpuno je jasno da je za vreme Trampovog mandata američki budžet za vojne potrebe veoma porastao, a i predsednik SAD je uvek govorio kako ima nameru da reformiše, modernizuje i osnaži američku vojsku, ističe sagovornik Sputnjika.
Prema dostupnim podacima, vidi se da se ovaj slučaj, pre svega, odnosi na relaciju između ministra odbrane Marka Espera i sekretara za mornaricu Ričarda Spensera.
„S obzirom da je u tom konkretnom slučaju sekretar mornarice pokušavao da u direktnom kontaktu sa administracijom predsednika Trampa zapravo zaobiđe svog pretpostavljenog, odnosno nadređenog u hijerarhiji — ministra odbrane i sa predsednikom Trampom reši slučaj“, kaže Adamović.
Osetljivi na ratne zločince
Adamović ističe da su SAD i te kako osetljive na pitanja ratnih zločina koje počine pripadnici američke vojske i ne dozvoljavaju jurisdikciju međunarodnih tribunala nad svojim vojnicima, kao ni izručenje i suđenje pripadnicama američkih oružanih snaga u inostranstvu.
„Obično se u Americi, čak i kad dođe do određene osude lica koja su kršila pravila ratovanja, vremenom ta kazna anulira ili svede na minimum. Da je ovo možda samo bura u čaši vode, pokazuje i veoma brza odluka predsednika Trampa da na mesto novog sekretara mornarice postavi aktuelnog američkog ambasadora u Norveškoj Kena Brajtvajta“, ističe Adamović.
Prema njegovim rečima, smena Spensera ne bi trebalo da proizvede veće sukobe ni u američkoj vojsci i verovatno će cela afera vrlo brzo biti stavljena ad akta.
„Mark Esper je na ovaj način branio svoj autoritet kao ministra odbrane. Ako povlačenje generala Matisa sa čela Pentagona nije proizvelo veće posledice, logično je zaključiti da ni ovaj slučaj na to neće moći uticati u većoj meri i da će on veoma brzo biti stavljen ad akta“, kaže naš sagovornik.
Patriotska institucija
Suština je u tome da u svakoj američkoj administraciji postoji nešto što Amerika traži od drugih, a ne želi da primeni na sebi, a to je — američki vojnici ne čine ratne zločine. Ako ih i čine, time će se isključivo baviti američka vojska, a ne strane države i međunarodni tribunali, dodaje Adamović.
Protivnici Trampa koriste sve što mogu da bi pokrenuli kampanju protiv njega, pa će verovatno i ovaj slučaj iskoristiti mediji nenaklonjeni američkom predsedniku da „pokažu njegovu nesposobnost da bude predsednik ili vrhovni komandant“, smatra Adamović.
Međutim, i ta kampanja će biti kratkog daha, s obzirom na brzinu kojom se rešava taj slučaj, dodaje on.
„S obzirom da je u pitanju američka vojska, a napadi na vojsku se u američkoj javnosti ne gledaju blagonaklono, jer je Amerikanci većinom smatraju patriotskom institucijom, sasvim je logično i možemo očekivati da će i oni koji su prema Trampu neprijateljski raspoloženi, izbeći ovu temu i da neće napadati vojsku da ne bi na sebe navukli odijum najšire američke javnosti“, zaključio je Adamović.