Ovo je predlog političkog analitičara Dragomira Anđelkovića, povodom najave da će Srbija na Sretenje doneti novu deklaraciju o vojnoj neutralnosti.
„S obzirom na stalne pritiske NATO-a na Srbiju da nastavi približavanje tom vojnom savezu, bitno je da se potvrdi opredeljenje za vojnu neutralnost. Sadašnji nivo opredeljenja, izražen kroz rezoluciju, nedovoljan je i treba ga podići. Deklaracija može da znači pola koraka ka tome. U njoj bi trebalo da bude zapisano da vojna neutralnost treba da bude ugrađena i u Ustav Srbije, kada se on bude menjao“, kaže Anđelković.
Ustav je odbrana neutralnosti
On to objašnjava činjenicom da sadašnju rezoluciju ili buduću deklaraciju svaka parlamentarna većina sa 50 odsto plus jednim glasom — može da ukine. Kada neutralnost postane ustavna kategorija, potvrđena referendumom, onda je potrebna dvotrećinska većina za njenu promenu, odnosno većina građana na referendumu mora to da podrži, što je, smatra ovaj analitičar — nemoguće.
Zato on deklaraciju vidi kao prvi korak ka tome.
Anđelković ukazuje na to da neutralnost, da bi bila zaokružena, treba da bude međunarodno priznata. Kada Srbija vojnu neutralnost ugradi u Ustav, onda treba da se obrati Generalnoj skupštini UN i da o tome traži rezoluciju.
Na pitanje postoje li takvi primeri, on je ukazao na slučaj Turkmenije, koja je proglasila svoju neutralnost, ugradila je u Ustav, i onda se obratila Generalnoj skupštini, koja se izjasnila u prilog neutralnosti Turkmenije, o čemu je doneta rezolucija UN.
„Znači, ima mehanizama da se država bori za svoju neutralnost, ako to hoće“, zaključio je sagovornik Sputnjika.
Od januara okruženi NATO-om
Na pitanje otkud sada potreba da se novim aktom potvrdi stav o vojnoj neutralnosti, Anđelković odgovara da postoje dva elementa. Jedan je posledica činjenice da će Srbija od januara, sa prijemom Severne Makedonije u NATO, praktično biti okružena Alijansom. Tom deklaracijom će biti poslata poruka podrške Republici Srpskoj, koja je pod velikim pritiskom NATO-a, ali je čvrsta u stavu da u tu vojnu organizaciju neće ući, dok to ne učini i Srbija.
„Drugi element u svemu ovome je čitava kriza koja je veštački stvarana u domenu rusko-srpskih odnosa. Neki faktori sa Zapada rade sve da pokvare rusko-srpske odnose i mislim da Beograd, odlukom da u takvim okolnostima donese deklaraciju, šalje i Moskvi poruku da je ozbiljan u nameri da ostane neutralan i da se ne igra sa svojim tradicionalnim saveznikom“, zaključio je Anđelković.