Vest da bi Skupština Srbije 15. februara, na Sretenje, dan kada je donet prvi Ustav moderne srpske države, trebalo da usvoji posebnu deklaraciju o političkoj nezavisnosti i vojnoj neutralnosti zemlje, izazvala je dilemu šta će to značiti po pitanju vojne neutralnosti, o čemu već postoji odluka srpskog parlamenta.
Ona je utvrđena posebnim članom u okviru Rezolucije o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije, koju je Skupština Srbije usvojila 2007. godine. Šta u pravnom smislu po tom pitanju može dodatno da znači usvajanje nove deklaracije?
Deklaracija je politički akt
Profesor Ustavnog prava na Univerzitetu „Union-Nikola Tesla“, dr Vladan Kutlešić za Sputnjik objašnjava da je pravna priroda kako Rezolucije kojom je sada definisan odnos Srbije prema vojnoj neutralnosti, tako i buduće deklaracije potpuno ista i da nije reč o pravnim aktima, već političkim kojima se izražavaju politički stavovi.
„Deklaracije i rezolucije pripadaju grupi opštih političkih akata. To su akti kojima, po pravilu predstavnički organ, izražava stavove o određenim pitanjima. Njihova osnovna osobina je da oni nisu pravne prirode i nemaju pravnu snagu, niti mesto u pravnom sistemu. Znači da se oni ne mogu sprovoditi u pravnim postupcima niti se na njih možete pozivati u pravnim postupcima“, precizirao je Kutlešić.
Međutim, on je ukazao na to da nikako ne treba mešati taj pravni aspekt sa značajem tih akata.
„To nikako ne znači da su oni manje važni, da igraju manje važnu ulogu. U ovom slučaju, izdvajanje pitanja vojne neutralnosti iz drugih pitanja može da ukazuje samo na to da postoji želja da se to pitanje posebno potcrta, da se u ovom trenutku njemu posveti posebna pažnja“, kaže sagovornik Sputnjika.
Ne obavezuje druge
Profesor Ustavnog prava, takođe, napominje da to što je u ovom slučaju reč o unutrašnjoj stvari koja se tiče odnosa sa drugim državama, ne obavezuje nijednu drugu državu.
Naša država će saopštiti kako ona vidi spoljnu politiku u vezi sa vojnopolitičkim odnosima, ali to, kako kaže, ne obavezuje nijednu državu da to prizna, niti da to smatra relevantnim.
„U našoj javnosti je nedovoljno poznato da neutralnost nije domaća pravna kategorija i da niti obavezuje niti proizvodi bilo kakve spoljne pravne posledice, u smislu da vas neće neko vojno uznemiravati, provocirati, napadati... nakon što ste rekli da ste vojno neutralni“, objašnjava profesor Ustavnog prava.
Na pitanje koji bi to pravni akt imao pravne posledice, ako želimo da obezbedimo vojnu neutralnost, Kutlešić kaže da je to jedino međunarodni pravni akt koji bi morao da obuhvati međunarodnopravno relevantne subjekte.
„To u svakom slučaju znači da bi u tome morala da učestvuje ili EU, ili NATO, ili grupa država koje su očigledno relevantne za takvu vrstu odnosa“, ističe on, objašnjavajući da takav pravni akt može da bude rezultat međunarodne konferencije, ili da organi neke međunarodne organizacije to priznaju. Još viši stepen je, kaže, da to i garantuju, što znači da se obavezuju da će obezbediti njegovo sprovođenje.
On ukazuje na primer neutralnosti Švajcarske, gde iza odluke o tome stoji međunarodnopravni instrumentarij.
Dodaje ipak da to sve ne znači da takva politička izjava o vojnoj neutralnosti, koliko god bila jednostran politički akt, nije nevažna i da neće da proizvesti posledice ili pažnju u regionu i šire. Prema njegovom mišljenju, svakako će imati značaj u postojećim odnosima među blokovima.
Politika se, kako kaže, sastoji i u izjavama i u činjenju i nekada se ne zna šta će biti čin iza neke izjave.