U Hongkongu demonstracije traju od juna, a grad je postao poprište uličnih borbi, gde demonstranti čak i strele odapinju na policiju koja najavljuje da će na eskalaciju nasilja uzvratiti bojevom municijom.
Protesti se ne smiruju ni u Gruziji, zbog toga što vlast nije pristala da promeni izborni sistem. U Iranu se protestuje u čak 100 gradova zbog najavljenog poskupljenja benzina, a u Iraku je u antivladinim protestima zbog opšteg siromaštva od oktobra živote izgubilo najmanje 319 osoba.
U Latinskoj Americi su već standardna pojava. Zahtevi za promenom vlasti uz iskazano nasilje demonstranata i odgovor policije od januara traju u Venecueli, a iz istih razloga su odnedavno i svakodnevica Bolivije, pa čak i pošto je predsednik Evo Morales podneo ostavku i napustio zemlju. Zbog poskupljenja nasilni nemiri su i u Čileu i Ekvadoru.
Ni Evropa nije mirna. U Francuskoj već godinu dana traju protesti „žutih prsluka“, iza kojih svaki put Pariz osvane sa polomljenim izlozima i radnjama i sa zapaljenim i prevrnutim automobilima. Ovih danas su u protestima i Česi koji traže odlazak premijera, milijardera Babiša, za koga kažu da je u sukobu interesa.
Velike sile se „podešavaju“
Spisak nije konačan, ali je sasvim dovoljan za sliku sveta koji se buni zbog siromaštva, nepravde, ili nezadovoljstva političarima na vlasti.
Predsednik Foruma za strateške studije Instituta društvenih nauka dr Neven Cvetićanin smatra da to što se događa možemo nazvati „trenutkom podešavanja“ interesa između tri velike sile, SAD, Kine i Rusije, koji će, kako nas iskustvo uči, biti završen njihovim dogovorom o podeli interesnih sfera.
Urednik „Nove srpske političke misli“ Đorđe Vukadinović, pak, smatra da se uz te geopolitičke elemente ne sme zanemariti rastući jaz između bogatih i siromašnih, što u kombinaciji može dovesti do velikih lomova u svetu.
Po oceni Cvetićanina, period podešavanja velikih sila dešavao se i ranije u intervalima od uspostavljanja modernog međunarodnog sistema, sa Vestfalskim mirom iz 1648. godine. Od tada je bilo perioda stabilnosti i tumbanja, kakvi su bili Francuska revolucija, Napoleonovi ratovi, ili oba svetska rata, što se, kako napominje, uvek završavalo dogovorom velikih sila.
Povratak realne politike
On smatra da su previranja na svim stranama sveta, zapravo, samo vidljive manifestacije povratka realne politike.
„Politika je prethodnih 30 godina, od pada Berlinskog zida kada je liberalna ideja bila jaka, bila nevidljiva. Nakon globalne ekonomske krize iz 2007-2008. godine, počinje povratak realpolitike, odnosno geopolitike. I sve što vidimo po svetu, produkt je borbe različitih interesa, jer faktički imamo jedan postliberalni svet koji pred nama nastaje“, kaže Cvetićanin.
Po njegovoj oceni, svaki od tri najveća igrača se trudi da na terenu zauzme bolju poziciju za neke buduće globalne dogovore. Sistem koji je umnogome trajao prethodnih 30 godina se iscrpljuje, što je, kaže, bilo najavljeno pobedom Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD, dešavanjima oko „bregzita“, a sada se u taj novi geopolitički diskurs uključuje i jedan od evropskih lidera, francuski predsednik Emanuel Makron.
„Taj novi svet nije nastao i mi čekamo neki globalni dogovor kojeg će nesumnjivo biti, pre ili kasnije, kao što je to uvek bio slučaj da se velike sile najpre bore oko različitih interesa, a onda pristupe diplomatskom stolu“, smatra sagovornik Sputnjika.
Kraj unipolarnog poretka
I Vukadinović smatra da se urušava dosadašnji unipolarni poredak, da svet ulazi u multipolarnu fazu, gde su SAD i dalje najdominantniji faktor, ali ne ni blizu onoliko koliko su bile pre samo 10-20 godina. Kina se krupnim koracima pojavljuje kao respektabilan izazivač. Zato stvaranje tog multipolarnog sveta, koliko god bio pozitivan trend, izaziva tenzije kako od strane dojučerašnjeg svetskog hegemona, tako i od novih igrača na svetskoj pozornici koji tu traže svoje mesto.
I dok Cvetićanin smatra da je posredi borba imperija za raspodelu svetskog kolača i da se sadašnja situacija u svetu ne može objasniti socijalnom paradigmom, gde jedan odsto populacije drži u rukama kapital koji vredi koliko i kapital 99 odsto stanovništva, Vukadinović baš u tome vidi veliki problem.
Rastući jaz između bogatih i siromašnih i izumiranje srednje klase u državama širom sveta generiše unutrašnje tenzije, pobune, nemire, pretnje revolucijama, pretnje pobunama kakve sad gledamo u Južnoj Americi, mišljenje je ovog sociologa.
„Ta dva faktora, međudržavni ili geopolitički i ovaj unutar društava — rastući jaz između bogatih i siromašnih, proizvode ovu stalnu rastuću nestabilnost na globalnom planu“, tvrdi Vukadinović.
Ovo je možda i mirno doba
On smatra da niko sa sigurnošću ne može da kaže šta nas čeka, ali i dodaje da ako se sadašnji trendovi ne preokrenu, svašta loše možemo da očekujemo.
„Ako elite, ne samo političke, nego ekonomske i finansijske, na globalnom, ali i unutrašnjem nacionalnom planu ne shvate da je ovo neodrživo stanje, da taj rastući jaz između bogatih i siromašnih ni njima ne donosi ništa dobro, jer preti velikim nemirima i revolucijama u pojedinim državama, ali i da je na globalnom planu neophodna saradnja među velikim silama, ako razum ne pobedi i na globalnom i na unutrašnjem planu, zaista mislim da nas čekaju ogromni sukobi spram kojih će ovo vreme o kome sada govorimo delovati kao mirno i zlatno doba“, ocena je Vukadinovića.