Životinja se uputila u smeru Rudina, javila je tada policija i upozorila građane da se biku ne približavaju, već da zovu 192 ako ga uoče.
„To je bilo u klaničkom depou. Životinja se valjda uznemirila i osetila se ugroženo. To su masivne životinje, zna biti neugodno. Bilo je ljudi u blizini“, ispričao je Petar Skejo, vlasnik klanice.
Danima su ga tražili policija, vojska, veterinari i lovačka udruženja, a kada su ga konačno uhvatili, snalažljivi Džeri je ponovo dao kopitima vetra pa pobegao. Njegov vlasnik Ivan Božic s prijateljima je pretraživao područje i dronom, ali bez uspeha, piše „Jutarnji“. Odbegli bik od 650 kilograma svojom odlučnošću je osvojio srca građana, pa su mu napravili i grupu podrške na Fejsbuku.
Njegov vlasnik je na kraju rekao da ga neće ubiti jer nikad nije imao tako srčanog i upornog bika. Planirao je da ga kod nekoga udomi kad ga nađu.
Od tada je prošlo skoro mesec dana, a Džeri kao da je u zemlju propao, prenosi „Jutarnji list“.
„Niko ga više ni ne traži, previše je vremena prošlo. Nema šanse više da ga nađemo“, rekla je Irena, sestra vlasnika klanice.
Na pitanje da li je moguće da bik sad možda srećno živi u divljini, kaže da su male šanse.
Bik je u najgorem scenariju uginuo.
„Možda je slomio nogu i negde pao i skončao. A možda ga je neko uzeo. Verovatno nećemo nikad saznati“, zaključila je i dodala da je materijalna šteta koju nakon svega imaju do 2.000 evra, kolika je bila vrednost neustrašivog Džerija.
I književnik Ante Tomić je napisao „Baladu o odmetnutom biku“.
„Svi su živi navijali za nevoljnog Džerija, a protiv njegovih progonitelja. Čitava je zemlja uživala u bespomoćnom besu šeprtlja koji su odbeglog bika prvo mamili hranom, zatim mu namestili erotsku stupicu s nekoliko mladih, vrlo privlačnih krava, tražili ga savremenom tehnikom, dronovima i termo kamerama, a i tradicionalnim načinom, s lovcima i psima i sve im je bilo džabe.
„Viđali su ga, istina, tu i tamo u retko naseljenim zaseocima raštrkanim po obroncima Kozjaka. Policajci su izuvali cipele i opkoljavali ga hitro, sleva i zdesna, dogovarajući se bez reči, samo gestovima. U čarapama su se nečujno prikradali Džeriju, dok je ovaj žedno lizao rosu sa zadnjeg stakla jedne ’škode felicije‘, ali im je naposletku on opet umakao. Spretno je skočio preko suhozida i nestao u grmlju, kao da je gušterica ili puh, a ne goveče od 650 kila žive vage“, napisao je Tomić.