Ko veruje da je Zemlja ravna ploča
Teorija da je Zemlja ravna ploča postaje pomodna. Iako naučnici smatraju ovo neutemeljenim, to je koristan pokazatelj dubljih društvenih problema.
Jasni su dokazi da Zemlja nije ravna, ali ideja da je naša planeta ravna ploča a ne obli sferoid poslednjih godina sve je popularnija. Prema podacima Gugl trendsa, od 2014. godine sve je češća pretraga pojma „ravna Zemlja“. U međuvremenu, anketa Ju-gova iz 2018. godine navodi da samo 66 procenata populacije starosti od 18 do 24 godine, a 76 procenata starosti od 25 do 34 godina, „čvrsto veruje“ da je planeta okrugla, što dokazuje da u teoriju ravnozemljizma više veruju mlađe generacije.
A da stvar bude još gora, Brazil je prošle subote u Sao Paulu bio domaćin konferencije o ravnoj Zemlji. To zapravo nije prva konferencija o ravnoj Zemlji koja se održala na međunarodnom nivou. Prošlogodišnji skupovi u Birmingemu, Velikoj Britaniji, Denveru, Koloradu i Edmontonu pokazuju da ravnozemljizam postaje fenomen.
Uticaj ravnozemljizma na nauku i društvo
Iznenađujuće je da su mnoge ličnosti iz sveta nauke i novinarstva očajavale zbog rasta ovog trenda, a desetine članaka objavljenih poslednjih meseci su ismevale sistem verovanja ravnozemljaša i pokušaje da „dokažu“ svoje teorije. Međutim, iako se veliki deo komentara usredsređivao na to koliko sramotno i opasno mora biti za čovečanstvo da ravnozemljizam doživljava uspon, treba reći da je njegovo pojavljivanje zapravo pozitivno za razvoj nauke i za društvo uopšte.
Jer kao što su simptomi bolesti korisni za saznanje da imate infekciju, tako je i porast ravnozemljaša koristan pokazatelj da i nauka i moderno društvo pate od svojih vrsta bolesti.
Koje su to bolesti? Za početak, porast ravnozemljizma uglavnom ide podruku sa opštim padom poverenja u autoritete i stručnjake – od političara i bankara do novinara i naučnika. Kao što ukazuje godišnji „Edelman trast barometar“, poverenje u glavne institucije kao što su mediji i vlade dostiglo je nove nivoe tokom poslednjih nekoliko godina, posebno u Sjedinjenim Državama.
Ljudi sve manje veruju da vlade, novinari, pa čak i naučnici imaju najviši javni interes. Ta sumnja u velikoj meri proizilazi iz finansijske krize 2008. i sve većeg nezadovoljstva ljudi u mnogim zemljama. Češće milenijalci sumnjaju u oblost Zemlje u odnosu na prethodne generacije: u Americi ta demografska zajednica zarađuje oko 20 odsto manje nego bejbi bumeri u istoj životnoj fazi.
Porast popularnosti teorija zavere
Verovatno je da je povećano nezadovoljstvo dovelo ne samo do porasta populizma, već i do porasta podrške teorijama zavere – kao što je ravnozemljizam – koji prkose (političkom i naučnom) establišmentu.
Pored socijalnog nezadovoljstva, veliki deo problema je nedostatak obrazovanja i neuspeh nauke u komunikaciji.
Na primer, istraživanje koje je u julu sprovela kompanija „Datafohla“ otkrilo je da je sedam posto Brazilaca koji veruju da je Zemlja ravna verovatno napustilo srednju školu, što ukazuje da su potrebna veća ulaganja i uključivanje u obrazovanje da bi se preokrenuo taj trend.
U isto vreme, brojni komentatori primetili su da bi naučna zajednica trebalo da postane manje popustljiva, a prijemčivija široj javnosti, istovremeno radeći na proaktivnom objašnjenju zašto su neka verovanja opravdana, a druga ne. Ako ništa drugo, naučnici bi trebalo da se izbore sa izazovom teorije ravne Zemlje i iskoriste je kao savršenu priliku za širenje naučnih principa i metoda. Zaista, mnogi zagovornici ravne Zemlje imaju gotovo patološku fiksaciju vezano za naučne metode i činjenice.
Socijalna izolacija kao put ka zabludama
Drugi osnovni izvor ravnozemljizma je socijalna izolacija. Gotovo polovina Amerikanaca oseća se usamljeno, a pripadnici generacije Zed će se osećati izolovano (setite se da će oni takođe verovatnije sumnjati u zaokruženost Zemlje). Usamljenost je preovlađujuće stanje u našem potrošačkom, materijalističkom društvu prekomernog rada i nejednakosti, a čini se da je deo privlačnosti pokreta ravne Zemlje zapravo osećaj zajedništva koji on pruža, putem internet-foruma i sada međunarodnih konferencija.
Poguban uticaj društvenih mreža
I na kraju, postoje dezinformacije koje šire društveni mediji, a Jutjub je posebno kriv za povećanu popularnost ideje o ravnoj Zemlji. S jedne strane, društveni mediji postali su koristan žrtveni jarac za temeljnija pitanja koja su prouzrokovala ravnozemljizam. Ali s druge strane, jasno je da društveni mediji olakšavaju procvat kontroverznih (često neutemeljenih ili potpuno lažnih) ideja. Shodno tome, ravnozemljizam otkriva da kompanije za društvene mreže zaista treba da pronađu snažne, ali odgovarajuće načine ograničavanja širenja dezinformacija.
Sama po sebi, teorija ravne Zemlje u velikoj meri je bezopasna, jer je podržava manjina ljudi i ne utiče, na primer, na rad naučnika i inženjera da grade brodove, avione itd. Na to bi naučnici, vlade i društvo uopšte trebalo da usmere pažnju.
Kao takvi, umesto da budu ismevani i prezreni, ravnozemljašima zaista treba zahvaliti što su nas usmerili ka boljem svetu.
Sajmon Čendler, novinar RT-a iz Londona