Poljaci računaju na uvoz tečnog prirodnog gasa iz SAD, Katara i Norveške, kao i na sopstvenu proizvodnju u Severnom moru, gde u poslednje četiri godine kupuju nalazišta. Trenutno imaju 26 koncesija za proizvodnju gasa. U manjim količinama se na njima već proizvodi „plavo gorivo“, a delom se te koncesije i nalazišta nalaze u procesu izgradnje i pripreme za proizvodnju. Oni računaju da će na tim nalazištima koja su kupili i koje planiraju da kupe, proizvoditi oko 2,5 milijardi kubnih metara gasa.
Petar Vožnjak, šef poljske energetske kompanije PGNiG, rekao je da će sve to — tečni prirodni gas i nalazišta, a takođe i proizvodnja u zemlji, koja iznosi oko četiri milijarde kubnih metara gasa, „savršeno“ zameniti to što Poljaci kupuju od „Gasproma“.
Međutim, zamenik generalnog direktora ruskog Instituta za nacionalnu energetiku Aleksandar Frolov smatra da bi takvi planovi, koje je najavio šef PGNiG-a, mogli da nanesu velike gubitke Poljskoj.
„Planovi da se ugovor sa „Gaspromom“ ne produži najavljivani su i ranije, ali se poljsko rukovodstvo ograđivalo i govorilo da je spremno da nastavi da kupuje ruski gas, ali samo ako se prodaje na berzi. Međutim, bez obzira na razne političke želje, već sada je tečni prirodni gas sa berze na godišnjem nivou skuplji od onog koji se isporučuje gasovodom. U određenom trenutku cena gasa na berzi može biti niža, ali je u proseku — na godišnjem nivou — gas preko berze skuplji“, kaže Frolov.
Po njegovom mišljenju, poljsko rukovodstvo blefira, tvrdeći da je kupovina LNG-a na berzi isplativija od dugoročnih ugovora sa „Gaspromom“.
„Kada oni upoređuju cene ruskog gasa, koji ide kroz gasovode, sa cenama američkog gasa, ne govore o tome da su to dva principijelno različita ugovora. U prvom slučaju, gas je dopremljen na kućni prag, a u drugom vi plaćate dostavku, regasifikaciju i tako dalje i cena na kraju mora biti viša. Drugo, rukovodstvo poljske gasne kompanije očigledno ima dar predviđanja. Zapravo, oni sada, kada se govori o budućim ugovorima, upoređuju trenutne cene ruskog gasa sa potencijalnom cenom za LNG, koji će se na američkim berzama naći za nekoliko godina. Ta cena u principu zavisi od kotiranja na berzi i može da varira u veoma širokom rasponu, a samim tim se ne može sada predvideti“, navodi Frolov.
Ukrajinski planovi nerealni
SAD, Poljska i Ukrajina letos su potpisale trilateralni dogovor koji ima za cilj smanjenje zavisnosti od ruskog gasa. Poljska i SAD bi u tome trebalo da zarađuju, a kakva je sudbina Ukrajine i dalje je neizvesno.
Tim dokumentom je predviđeno da od 2021. godine Ukrajina počne godišnje da dobija 6,6 milijardi kubika američkog gasa iz Poljske, što je skoro polovina trenutnog uvoza zemlje. Za transport „plavog goriva“ treba da bude izgrađen gasovod dužine 110 kilometara. U Poljsku, koja ima ambiciju da postane najveće regionalno skladište gasa, taj gas će stizati iz Amerike tankerima.
Međutim, ukrajinski planovi o kupovini gasa iz Poljske u najmanju ruku su — nerealni. Iako se radovi na gasnokompresorskoj stanici „Komarno“ u Lavovskoj oblasti privode kraju, a njeno puštanje u rad je ključno za ostvarivanje planova Kijeva i Varšave, Poljaci smatraju da ukrajinski gasnotransportni sistem nije u stanju da transportuje te obime. Njegov kapacitet je dve milijarde kubika gasa godišnje, a povećanje na 6,6 milijardi kubnih metara zahteva dodatna ulaganja u prenosni sistem koji kontroliše poljski „Gas sistem“.
Dodatno pitanje je pitanje cene američkog gasa. Krajem leta je njegova cena, nakon regasifikacije u Svinoujšću, iznosila 170-180 dolara za hiljadu kubnih metara, što znači da bi posle transporta u Ukrajinu cena premašila sumu od 200 dolara. U hladno doba godine još više. A ko će i čime će to platiti, posebno je pitanje.
Za sada je ruski gas znatno jeftiniji od američkog, a eksperti tvrde da u bližoj budućnosti američki gas i neće moći da potisne ruski. Procene su da će u Evropi američki gas biti skuplji za 25 do 30 odsto. Osim toga, sigurniji je transport gasovodom nego tankerima, a Evropi je energetska bezbednost najvažnija.
Poboljšanje pregovaračkih pozicija
Zamenik generalnog direktora ruskog Nacionalnog fonda za energetsku sigurnost Aleksej Grivač smatra da će Poljska nastaviti da kupuje ruski gas i da će toj zemlji u bliskoj budućnosti biti potrebne još već količine „plavog goriva“.
„Poljska je u Evropi lider i po potrošnji uglja i po udelu uglja u proizvodnji električne energije. Budući da je Poljska članica EU, Poljaci se moraju nekako prilagoditi evropskoj agendi. Ona se sastoji u tome da postepeno odustanu od potrošnje uglja i da ga zamene čistijim energetskim resursima. Gas je najlakši način za rešavanje ovog problema, a da bi bila u skladu sa evropskom praksom, Poljska mora da poveća potrošnju gasa“, objasnio je Grivač.
Grivač ne isključuje mogućnost da su izjave o planovima za potpuno odustajanje od ruskog gasa dali poljski zvaničnici kako bi postigli povoljnije uslove u budućim pregovorima sa Rusijom.
Prema njegovim rečima, Poljska objektivno ima potrebu da kupuje ruski gas, jer LNG iz SAD i Katara košta mnogo više.
Pored toga, čak i ako Poljaci naprave skladište, teško će privući kao posrednici velike zapadne potrošače. Pojedini eksperti kažu da će Poljaci i dalje za svoje potrebe koristiti jeftini ruski gas, a drugim zemljama će prodavati američki.
Podsetimo, američki ministar energetike Ričard Peri je ranije rekao da Poljska već dobija američki gas da bi postala nezavisna od Rusije, ali Vašington podjednako „brine“ i o tome da status „energetski nezavisne“ države dobije i Ukrajina, koja od 2015. godine ne kupuje direktno od Moskve ruski gas, nego ga nabavlja reverzibilno od evropskih zemalja i za to značajno pretplaćuje. Pored toga, Kijev odbija i sve „gasne ponude“ Moskve, uključujući i onu da direktno kupuje ruski gas po sniženoj ceni (sa 20-25 odsto popusta) i očigledno radi i na tome da ugovor o tranzitu ruskog gasa, koji ističe krajem ove godine, ne bude produžen.
Vašingtonu, koji uporno pokušava i da blokira izgradnju „Severnog toka 2“, ta situacija odgovora kako bi progurao svoj tečni prirodni gas na evropsko tržište i sa njega potisnuo Rusiju.