„Prozvali su me manijakom, jer sam morao praktično svake nedelje da podsećam lidere Evropske unije da Rusija nije naš partner, već naš problem. Rekli su da sam manijak, zato što sam bio toliko usredsređen na tu temu“, rekao je Tusk.
Prema ocenama analitičara, izjava poljskog diplomate Tuska samo je oličenje nejedinstva evropskih zemalja kada je reč o vođenju spoljne politike Evropske unije i podele na takozvani istočni i zapadni blok.
Politički analitičar Pavel Špilin objašnjava da zapadni blok ima daleko racionalnije stavove nego istočni, dok se ispostavilo da je taj istočni blok, koji je pretežno sačinjen od zemalja duž linije koja spaja Baltičko i Crno more, daleko verniji Americi od zapadnog.
Otkud pomirljivi tonovi Makrona?
Samo nekoliko dana pre izjave Tuska oglasio se predsednik Francuske, koji je izneo poprilično pomirljive tonove na račun Rusije, rekavši da je jedan od mogućih scenarija razvoja te zemlje uspostavljanje balansa sa Evropom.
„Makron je svojom izjavom želeo da reanimira inicijativu koju je svojevremeno zastupao Šarl de Gol — Evropa od Lisabona do Vladivostoka. Međutim, ta inicijativa će uvek nailaiziti na ogroman otpor kod zemalja kao što su Poljska, Moldavija, Ukrajina, kao i pribaltičke države“, ocenjuje on.
Problem je u tome, ocenjuje sagovornik Sputnjika, što Makronu ne treba previše verovati, s obzirom da njegove reči imaju više skrivenih agendi koje treba uzimati u obzir.
Kao prvo, tvrdi Špilin, Makron je tom izjavom rekao ono što od njega želi da čuje njegovo izborno telo, ali ujedno i da preotme deo onih birača koji su na prošlim izborima glasali za Marin le Pen — a to nije mali broj. Kao drugo, još nije jasno šta će se desiti naredne godine sa SAD, odnosno da li će Tramp opstati, a u slučaju da ode — da li će opstati takozvani „trampizam“.
„Makron zapravo govori da će, ukoliko Tramp pobedi i Amerika zaista prestane da ispunjava svoje atlantske obaveze, zapadna Evropa biti primorana da zida mostove sa Rusijom, pa čak i sa Kinom. Da bi to sprovela u delo, moraće prvenstveno da urazumi Poljsku i pribaltičke zemlje, makar u smislu da zauzmu jedinstvene spoljnopolitičke stavove kao i ostatak Evrope“, sugeriše politički analitičar.
Život pod istim krovom
Sa druge strane, kada je reč o Donaldu Tusku, navodi Špilin, on je svojim stavom još jednom dokazao da sve te zemlje „siromašnije“ Evrope neće biti srećne zbog međukulturne i ekonomske saradnje sa Rusijom koju predlaže Makron.
Pitanje je samo da li će zapadni blok uspeti u tom poduhvatu, zato što, kako vreme odmiče, postaje sve jasnije da ta zapadna, racionalna Evropa ne može da nastavi da živi pod istim krovom sa istočnom, upravo zbog tih nesuglasica.
Manija ili vapaj odlazećeg funkcionera?
Politikolog i novinar Jurij Svetov ocenjuje da se Tuskova manija ogleda u „zadojenosti“ idejom da pretvori Rusiju u neprijatelja, uprkos činjenici da mu je funkcija nalagala da zastupa interese cele Evrope, a ne samo interese fanatičnih predstavnika poljske javnosti, kojima je isključivo konfrontacija sa Rusijom prioritet.
„Mislim da vreme takvih političara prolazi, čak ni u samoj Poljskoj takvi političari nemaju budućnost. Sve je izglednije da će na scenu stupiti jedna nova generacija političara u Evropi, kojima cilj neće biti konfrontacija sa Rusijom, već izgradnja novih odnosa baziranih na uzajamnom interesu“, zaključuje.
Podsetimo — Tusk će funkciju šefa Saveta Evrope napustiti 1. decembra, a na njegovo mesto doći će belgijski premijer Šarl Mišel. Iako ima velike planove za nastavak političke karijere u Poljskoj, na narednim predsedničkim izborima se neće kandidovati, zato što tvrdi da opozicija, koju snažno podržava, ima veće izglede na pobedu bez njega na njenom čelu.